Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – Теслина идеја бежичног преноса електричне енергије

Никола Тесла је наш највећи и светски проналазач.
Са преко 300 патентираних проналазака у области електротехнике био је испред времена у коме је живео. Многи од тих проналазака су и данас велика тајна и непознаница, што
говори о генијалности нашег изумитеља.
Без његових проналазака у области наизменичних струја се не би могао замислити живот
данашњих генерација. Развој индустрије без електромотора које је конструисао не би био тако напредан. Принципи преноса електричних сигнала у области телекомуникација су засновани на његовим проналасцима. Својим делима трасирао је будућност какву данас имамо и какву ће имати даље генерације.
Истраживањима у области наизменичних и полифазних струја бавио се до 1891. године у
лабораторији у Њујорку, до својих 40-тих година живота. Након тога посветио се нечему што је тада било незамисливо, а и данас је донекле непознаница, а то је рад на бежичном преносу електричних сигнала и електричне енергије. То су истраживања која је обављао у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и на Лонг Ајланду у периоду од 1899. до 1907.године. Тај други период његовог рада је веома мало познат и биће предмет прадавања које ће се вечерас, од 18 сати, одржати у Свечаној сали ПМФ-а. Детаље нам приближава Ненад Стевановић, професор при Институту за математику на ПМФ-у.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 10. октобра 2022.

У данашњој емсиији између осталог чућете: Литургијска прослава славе манастира Прерадовац, канонска посета Голобоку, сутра обележавање 20 година од устоличења за епископа шумадијског г. Јована, устоличен епископ западноевропски г. Јустин, прослављено 30 година епископске службе епископа жичког Јустина.

ЗАДУЖБИНЕ КАРАЂОРЂЕВИЋА – Црква Светог Стефана Дечанског у Нишу

У оквиру серијала „Задужбине Карађорђевића“ данас вас водимо у Ниш, где је, као своју задужбину подигао цркву краљ Александар I Карађорђевић. Представљамо вам храм Св.Стефана Дечанског који се налази у оквиру Казнено – поправног завода у Нишу, а историјат и значај овог храма за духовни живот затвореника приближавају нам о.Боги и о.Иван Цветковић, садашњи и некадашњи старешина ове цркве.

ГОСТОПРИМНИЦА – Патријарх Порфирије: Наше мајке и жене и сестре су светиња!

Браћо и сестре,

Свакодневно говоримо и трудимо се да слушамо реч Господњу и да се поучавамо примерима из светог Јеванђеља. Упорно говоримо о молитви за наше ближње и не само за ближње него за читав свет, за све људе. Говоримо о неопходности чињења добра, о љубави Господњој, о Христу који је сам љубав и који је из те љубави према човеку пострадао на крсту за све људе, за живот свих људи.

Човекољубива реч Христова која се данас, хвала Богу, проноси и различитим средствима комуникације, заглушена је општом експолоатацијом насиља у јавности. Неки медији нам свакодневно, чак и на нивоу забаве, приказују најразличитије врсте насиља, све до самог дивљавштва, користећи их у циљу постизања боље гледаности и зараде. И то толико, да смо у овој ери електронског умрежавања и вољно и невољно изложени промоцији насилништва. Оваквим истицањем насиља и неморала у појединим медијима, филмовима, на неким страницама новина и интернета, чак у свету дечије игре, у видео играма и безазленим алманасима, фигуре сексуално изопачених људи, убица и силеџија постају узори младим нараштајима, стварна оприсутњења онога најстрашнијега што се може учинити другоме. У свету овакве тзв. „нове нормалности“, јавност је свакодневно обавештена о томе да је супруг убио жену или момак девојку, да је родитељ, не дај Боже, убио дете, и што је опет страшно, обрнуто. На насиље се и јавно позива, и то нажалост и са неочекиваних позиција, па чак и из наше свете Цркве, одакле би морале да одјекују искључиво поруке мира! А у мноштву вести које искачу на нашим паметним уређајима посебно се издвајају наслови о насиљу над женама, о премлаћивању, срамоћењу, силовању и убијању наших сестара, кћерки, супруга и мајки.

Православна Црква Христова, а верујем и сви хришћани у свеколиком свету, али не само хришћани, него сви људи који, према речима Светог апостола Павла, осећају у свом срцу и у својој савести неписани закон Божји, не може бити одлучнија у одбацивању овакве тзв. ”нове нормалности”, посебно у осуди насиља. За Цркву је свако људско биће икона Божија. А најдостојнија и најпоштованија од целог људског рода је Мајка Божја. Који већи доказ од овог нам је потребан да схватимо колико Црква неизмерно поштује сваку жену, сестру и мајку као светињу и икону Божју? За хришћане су наше мајке и жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна. Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена? Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо да бисмо помогли сваком злостављаном бићу?

За Цркву Христову сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божје замисли о себи и о ближњем као слици и прилици Божјој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприми облик звероликог супарништва које се лако заврши најтежим насиљем. Стога осећам одговорност и потребу да Црква овај проблем сагледа у свим његовим страхотним димензијама, како би се пробудила благодат Божија тамо где буде потребно. Српска Православна Црква ће ово чинити јер је на то обавезује предањско разумевање човековог достојанства.

Црква ће, макар овде у Архиепископији београдско-карловачкој, помагати сигурне куће. Она ће подстицати вернике да добровољно узимају учешће у раду постојећих институција и центара који се брину о жртвама сваког насиља. Свештеници ће имати препоруку да, колико могу, препознају породично насиље у својим парохијама и да у сарадњи са социјалним радницима настоје да утичу да не долази до трагичних исхода. Они ће такође бити подстицани да у својим проповедима учесталије говоре о проблему свих облика насиља који су данас присутни у нашем друштву и породицама. Лично ћу се ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће. Црква ће настојати и да путем својих медија, образовних институција и издаваштва активно подиже свест о овим болним темама и о могућностима за препознавање и спречавање оваквих злодела и изопачења. А свима који исповедају Христа Господа и сматрају себе православним хришћанима поручујемо да је сваки насилни чин над слабима и незаштићенима, додатна рана на телу Христовом! На смирење, кротост и љубав смо позвани и трудимо да се да будемо достојни призвања у заједницу вечнога живота у коју нас је призвао Бог.

ГОСТОПРИМНИЦА – Почиње Јоакимфест

У Крагујевцу вечерас почиње позоришни фестивал Јоакимфест. Под слоганом „Хармонија различитости“, од 7. до 12. октобра, у Књажевско – српском театру публика ће бити у прилици да погледа представе из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Словеније и Србије.

Главни и пратећи програм овогодишњег Јоакимфеста предсставља нам Јована Перић, ПР Књажевско – српског театра.