Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Илије, у народу познатог и као Илија Громовник.

Свети Илија се сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с великим страхопоштовањем.

Свети Илија рођен је граду Тесвиту, због чега је назван Тесвићанин. Сматра се једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, поготово од израелског цара Ахаве и његове жене Језавеље.

Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на Преображење Господње, па се зато његов лик слика на преображенским празничним иконама. Верује се да није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо.

Према народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у недељу Светих Отаца првих шест Васељенских Сабора, 31. јула 2022. године, у цркви Светог Александра Невског у Београду. Патријарху Порфирију саслуживали су протојереји-ставрофори Видан Томанић и Димитриос Касапис, протојереји Јован Гардовић и Бранислав Јелић, презвитер Бранислав Кеџић и новорукоположени презвитер Александар Секулић, протођакон Радомир Врућинић и ђакони Ђорђе Петровић.

У току свете Литургије, Патријарх је у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра Секулића.

”Господ показује да је вера основ нашега живота, да како су говорили Оци, онако како верујемо, тако и живимо. Вера је као поглед на свет, поглед на живот, вера као наше ја, као наше свеукупно биће, као наш животни став, нешто што је важно, што је заправо почетак и крај сваке наше речи, мисли и покрета”, рекао је, између осталог, Патријарх Порфирије у беседи након Светог Јеванђеља.

Историјски архив Шумадије у оквиру манифестације „Културно лето“ организује књижевне вечери и радионице „Архив у речи“. Вечерас, 1.августа 2022.год. у 18 сати је отварање манифестације када ће сви који желе моћи ће да прочитају ауторске песме које за
тему имају историју, пре свега града и Шумадије, али и Србије уопште. О остатку програма који припрема Историјски архив Шумадије разговарамо са Сањом Живковић, директорком ове институције.