Припреми најрадоснијег дана, Божића, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оци, као и за дане уочи самог празника, Туциндан и Бадњидан. У овим, припремним, недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре очеви и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се “дреше”. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси деци поклоне”.

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, очеви и деца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца “везују” очеве, а они им се “дреше”. Ово, узајамно, “дрешење” је међусобно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву, празничну, атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове; смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног “везивања” и “дрешења” деце и родитеља јасна је; припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.

У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

Премијера мјузикла „Седам смртних грехова безначајне средње класе“ К.Вајла и Б.Брехта, у продукцији Опере Нова Крагујевац, биће уприличена сутра од 20 часова у Књажевско-српском театру.

Након великих корака које је Опера Нова начинила у циљу утемељења и развоја оперске сцене у Крагујевцу, овог пута ће се на репертоару наћи респектабилно дело које је из непознатог разлога запостављено на нашим просторима, што и те како није случај на светској уметничкој сцени.

Овај свевременски, сатирични комад је плод последње сарадње два велика уметника, Курта Вајла и Бертолда Брехта. Премијерно је изведен 07. јуна 1933. у Паризу.

Радња прати девојку Ану на њеном седмогодишњем пропутовању кроз седам различитих градова. Ана има само један циљ – да заради новац за своју породицу у Луизијани по сваку цену. Растројена између својих моралних начела и потребе да заради новац, сваки пут када пожели да прати своје срце, практична и цинична страна њене личности је у томе спречи. Све оно што се испречи на путу ка згртању новца смртни је грех. Расцеп њене личноси је очигледан – Ану играју две особе. Ану И тумачи соло певачица, а Ану ИИ глумица. Анину породицу тумачи мушки квартет.

Духовита и приступачна музика Курта Вајла уз мноштво пародија на разне музичке стилове савршено прати сатиру Брехтовог либрета.

Сплетом околности због којих су два изврсна уметника Брехт и Вајл били принуђени да напусте своју земљу, ово ремек дело је настало у Француској уместо у Немачкој 1933. године. Опера Нова Крагујевац поставља ову представу 90 година касније у нади да се таква времена никада више неће поновити.

Директор продукције – Миљан Белоица
Редитељ – Марко Мисирача
Диригент – Иван Марковић
Превод и адаптација – Марија Ракочевић
Сценограф/костимограф – Ана Колбјанова
Музички аранжман – Милорад Маринковић
Сценски покрет – Анђелко Берош

Улоге тумаче: Зорица Белоица, Сања Матејић, Бојан Булатовић, Стеван Јовановић, Бојан Ђурић, Предраг Обровић, Чедомир Штајн, Ненад Вуловић, Мина Стојковић и Аврам Цветковић

Музички ансамбл Опере Нова Крагујевац.

Прва реприза ће бити бити изведена у недељу, 17. децембра у Књажевско српском театру, са почетком од 20 часова.

Пројекат је подржан од стране Града Крагујевца.

О томе шта очекује вечерас крагујевачку публику говоримо са Миљаном Бјелоицом:

Данас у 18 сати у Дечјој библиотеци (ул. Милована Глишића 44), ПЕСМОМ О ПОЧЕТКУ биће обележена деценија од објављивања прве књиге Александра Јањушевића „Нека деца буду деца“ и од почетка његовог активног рада на пољу књижевности за децу, али и промовисању дечјег стваралаштва.

Александар Јањушевић је током прве деценије списатљеског рада издао шест збирки песама: „Нека деца буду деца” (2013), „Где сунце спава” (2014), „Кад порастем бићу мали” (2016), „Од кише се расте” (2018) „Моја се мама боји мостова” (2019), „Тата буди мој херој“ (2022); роман „Борис” (2019), као и књигу драмских текстова „Борба за пролеће“ (2021). Песме су му заступљене у многобројним зборницима савремене поезије за децу. За свој рад више пута је и награђиван: повеља за друго место на међународном конкурсу „Заувијек ћу бити дијете”, Подгорица (2019), друго место на међународном конкурсу „Оловко не ћути”, Барајево (2019), специјална награда црквене општине Црвенка на међународном фестивалу „Булка” (2019), друго место на 26. Међународном фестивалу основних школа „ФЛУОШ” за ауторски текст „Борба за пролеће” (2020).

Оснивач је удружења „Где су књиге нема бриге” и фестивала дечијег књижевног стваралаштва „Желим да будем дете” у Крагујевцу. Уредник је и водитељ радио емисије „Велики одмор”. Такође је и идејни творац културне манифестације „Дечији културни петак”.

Гост данашње Гостопримнице је Александар Јанушевић: