Јереј Владан Костадиновић: ДОБА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

„Доба светог Владике Николаја“, назив је предавања са којим је јереј Владан Костадиновић, парох Цркве Свете Тројице у Крагујевцу одржао у Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“. Ми Вам овде преносимо укратко три дела овог предавања и то шта је јереј Костадиновић говорио о својим разлозима да се бави добом Светог владике Николаја, као и његове одговоре на то да ли је владика Николај био харизматична личност у данашњем смислу и да ли је више долазио у сукоб са јерархијом или са народом.

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Бошко Протић, десето издање

Бошко Протић је рођен 1960. године у Крагујевцу. До сада је објавио два романа: „Мала за у џеп“ и „Лептир на бајонету Јеротија Павловића“. У Народној библиотеци „Вук Караџић“ је запослен од 1985. године.

ЕКО-ЕХО, 29. 10. 2015. Нове активности ЦЕООР-а

У данашњој емисији подсетићемо Вас на старе, али и упознати са неким новим активностима Центра за еколошко образовање и одрживи развој, пре свега са пројектима рециклирања и рада са децом са посебним потребама. Емисију прирпема радио екипа овог Центра.

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Зоран Петровић, девето издање

Зоран Петровић (Крагујевац, 5. март 1954) је песник, романсијер, сценариста и драмски писац. Објавио је неколико књига песама, књига песама за децу, романа, као и две књиге из публицистике. Био је Директор најстаријег Српског театра Јоаким Вујић (Књажевско-српски театар). Ради као уредник издавачке делатности Спомен – музеја 21. октобар (Спомен-парк Крагујевачки октобар) и као уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Колумниста је Блица.
Прву књигу песама објављује под називом ’’Пан и огледало, 1978. а затим су следиле књиге:’’Александријска критична маса’’, 1989. у београдској ’’Просвети, затим ’’Свакодневна молитва’’ у издању Спомен-парка ’’Крагујевачки октобар’’, а потом још две књиге у ’’Просвети из Београда и то 1996.’’ Апсолутна нула’’ и ’’Присутни су одсутни’’2002. године. У међувремену је објавио ауторско издање избора своје љубавне поезије под називом ’’Спасити Спасиоца’’, као и кињгу песама ’’Став у троставу’’у издању ’’Народне књиге’’ из Београда.
Поред тога објавио је и две књиге песама за децу, обе у крагујевачкој ’’Светлости’’’’Песме из трбуха’’1983. и ’’Прича о словима’’ 1987. године.
И три романа:
Камен близанац, (2010)
Последња наруџбина, (2010)
Угарак, (2011)

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Владимир Јагличић (други део) , осмо издање

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975.[1][2]
Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.
Јагличић је објавио следеће песничке збирке:
„Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем);„Изван ума“ (1991); „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997)
„Милановачким друмом“ (1997);„Изван ума“ (1991);„Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997);„Милановачким друмом“ (1997);„Неповратно“ (1998);„Књига о злочину“ (2001);„Ране песме“ (2001);„Куда куде“ (2001);„Пред ноћ“ (2002);„Немој да ме зовеш“ (2002);„Пре него одем“ (Изабране песме, 2004);„Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично);„Јутра“ (2008);„Поседи“ (2011);“Стуб“ (2013).
Саставио је следеће антологије:
„Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
„Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
„Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца).
Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године, и у недељнику „Новине крагујевачке“ од 2012. до 2015. године), као и четири романа:
„Старац са Пиваре“ (Београд, 2003);„Холендери“ (Крагујевац, 2005);„Месојеђе“ (Пожаревац, 2006);“Светлости очију“ (Бернар, Београд 2014)
Такође, објавио је и збирку прича:“Ево мртав лежим у земљи Србији“

ЕКО ЕХО, 15.10.2015. Акција чишћења језера „Бубањ“

Више крагујевачких еколошких удружења стало је ових дана иза акције уређивања језера „Бубањ“ у истоименом крагујевачком насељу. У овај подухват укључили су се и чланови нашег Центра за еколошко образовање и одрживи развој. То је и тема наше данашње емисије.

Ђакон Ненад Илић: ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У 21 ВЕКУ

Познати београдски ђакон, Ненад Илић, гостовао је у крагујевачком Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“, говорећи о Православној цркви у 21 веку. Слушате одабране делове његовог предавања.

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Владимир Јагличић, седмо издање

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975.[1][2]
Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.
Јагличић је објавио следеће песничке збирке:
„Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем);„Изван ума“ (1991); „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997)
„Милановачким друмом“ (1997);„Изван ума“ (1991);„Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997);„Милановачким друмом“ (1997);„Неповратно“ (1998);„Књига о злочину“ (2001);„Ране песме“ (2001);„Куда куде“ (2001);„Пред ноћ“ (2002);„Немој да ме зовеш“ (2002);„Пре него одем“ (Изабране песме, 2004);„Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично);„Јутра“ (2008);„Поседи“ (2011);“Стуб“ (2013).
Саставио је следеће антологије:
„Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
„Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
„Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца).
Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године, и у недељнику „Новине крагујевачке“ од 2012. до 2015. године), као и четири романа:
„Старац са Пиваре“ (Београд, 2003);„Холендери“ (Крагујевац, 2005);„Месојеђе“ (Пожаревац, 2006);“Светлости очију“ (Бернар, Београд 2014)
Такође, објавио је и збирку прича:
„Ево мртав лежим у земљи Србији“ (Бернар, 2013)