„Тело је неодвојиво повезано са душом; оно утискује свој печат у њу и она на тело. Због тог разлога душа препознаје своје тело и осећа његове промене. С тога би свака интервенција на њему требало да заштити њихово јединство и хармонију, а не да је повреди и наруши.
Чак се и у нашој земљи, у складу са преовладавајућом западном антрополошком концепцијом у односу на природу и њено порекло, занемарује снага слободе, смелост истине, јасноћа саборности, сензибилитет вере и смисао аскезе,и уместо тога се ослања на таквог човека чији се пут ка истини контролише помоћу неких спољних знакова, утврђује догматским директивама, ограђује тобожњим страхом и збуњује бездушним врлинама, неоснованим аргументима и, често, неубедљивим тумачењима.“, пише митрополит Николаос Хаџиниколау, у делу „Слободни од генома“ које је Издавачка установа „Каленић“ објавила у преводу презвитера Драгана Поповића 2014. године.У данашњем издању, слушате наставак разговора чији сте део били у прилици да пратите у првом издању,а отац Драган Поповић наводећи литературу доступну читаоцима у преводу на српски језик, говори о статусу биоетике и односу православне биоетике утемељене у хришћанској антропологији и секуларне биоетике.