Шта чини културно наслеђе Србије? Колико познајемо, на који начин чувамо и како управљамо сопственим културним наслеђем? Шта је оно што представља светску вредност? По чему Србија може бити препознатљива на светским културним и туристичким мапама? Шта би то могао бити српски културни производ? … На који је начин Србија присутна у Унескоу? Зашто нас у Унескоу више нема, него што нас има?
Одговоре на ова и друга питања у вези са феноменом културног наслеђа Србије покушали су да одговоре историчар Дејан Ристић и његов сарадник Раде Мрљеш, архитекта и конзерватор београдског Завода за заштиту споменика на јучерашњем предавању, панел дискусији под називом Предавање „Културно наслеђе Србије: Србија и УНЕСКО“, које је јуче (23. априла) поводом Светског дана књиге одржано у крагујевачкој Народној библиотеци.
