„Кока-кола је свакако врхунски симбол тржишта. Без тржишта нема коле. Без њега можете добити сок од наранџе, чај или пиво. Теоријски, можете узгајати наранџе и код куће ручно цедити њихов сок. Теоријски, можете сами узгајати чај и пити га, ако живите на одговарајућој надморској висини и територији, или ако имате стрпљења, можете правити сопствено пиво. У случају коле, ништа од тога није могуће. У свету не постоји територија или надморска висина на којој је можете сами узгајати и пити. Морате је имати у неком готовом облику, морате стећи права на њу и, да би вам њен свет постао доступан, морате бити део глобалног тржишта.
Готово је излишно рећи да се филозофија „кока-коле“ не своди само на њу или на коле уопште. Она је присутна у многим областима живота и њени заговорници желели би њену општеприсутност. Не морају у то да улажу велики труд јер је та филозофија изразито прождрљива; гута све сродне филозофије или, алтернативно, настоји да их у оквиру свог света претвара у украсне дисидентске филозофије.“ (Винеј Лал, Ашис Нанди у „Будућност знања и културе“ CLIO 2012.)
Ако желите да се борите против пласирања кока-коле на сваком кораку, без потребе да се укаже на њене опасности, макар данас извадите кока-колину флашу из фрижидера и са њоме очистите прозоре, акумулатор, одводе, или уклоните било какве флеке – биће вам јасно како функционише: