„Песма ‘Сину тисућљетне културе’ јесте песма о непријатељству и о урушавању нечега што је, ипак, био Дучићев идеал… Он је у име те државе наступао као дипломата…
Оно што је занимљиво је да та песма и тај скуп песама које је Дучић испевао у једној врсти крика над оним што се дешавало у то време и што је он дознавао да се са Србима дешавало у НДХ, није ушла у његову последњу књигу песама. Ту песму ми данас познајемо накнадно, али ни oна, ни те песме нису постале део Дучићеве ‘Лирике’ објављене на Благовести, на сам дан његове смрти 1943. …“, поручио је доц. др Ђорђе Радовановић са одсека Српски језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, на коме предаје Српску књижевност XX века.
„Зашто Дучић ову песму није уврстио у Лирику(1943)? Зашто су Шантићеве песме данас постале нека врста националних будница и не читају се дубински?“, питања су која поставља доц. др Ђорђе Радовановић, говорећи пре свега о пријатељству и дипломатији кроз песништво и поетику Алексе Шантића и Јована Дучића, објашњавајући нам као својим студентина на предмету Српска књижевност XX века, зашто је Модерна сва у знаку непријатељства: