Епископ Михаило Урошевић је упамћен као велики архијереј. Постављен је за Епископа шабачко-ваљевског 1922. године након страшног Првог светског рата, у којем су град Шабац и овај храм били разорени. Уздигао је Епархију материјалном и духовном обновом. Заслужан је за обнову овог Саборног храма и неговање богослужбеног и светотајинског живота. Устројио је монашко сестринство манастира Ћелије у које ће након неколико деценија доћи Свети Јустин Ћелијски, наш духовни отац и родитељ. Као верни Епископ свога народa подржавао је богомољачки покрет, харизматски покрет народа Божјег, који је настао између два рата. Овај архијереј ће остати упамћен и великим словима је исписано његово име у историји Епархије шабачко-ваљевске и града Шапца, потврђујући и испуњавајући на тај начин речи апостола Павла: Такав нам aрхијереј требаше – беседио је владика Јеротеј у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, поводом деведесет година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Михаила Урошевића (1868-1933). Након парастоса, у сали парохијског дома Саборне цркве, Стеван Дакић, историчар из Међуопштинског архива у Шапцу и докторанд Филозофског факултета у Новом Саду, одржао је предавање „Епископ шабачко-ваљевски Михаило Урошевић (1868-1933): живот и дело“.
У данашњем издању преносимо Вам наш разговор са г. Стеваном Дакићем, део његовог предавања и беседу Епископа шабачког Јеротеја:
