Српска средњовековна књижевност, као и књижевности европских народа тога доба, настајала је у окриљу цркве и имала је првенствено духовни карактер. Као и у другим областима духовног живота и у књижевности је била пресудна оријентисаност на византијску културу. Науспешнија и најпопуларнија ауторска остварења тог доба била су житија (биографије) знаменитих личности. Управо су ове књиге формирале српско богословље средњег века. Ми ћемо у данашњој емисији говорити богословљу монаха Доментијана Хиландарца кога данас памтимо углавном по Житију Светог Саве Наш данашњи гост је проф. др Драгиша Бојовић, предавач старе српске књижевности на Философском факултету у Нишу и читавог низа изборних предмета: Свето писмо у старој српској књижевности, Свети Сава у старој српској књижевности и култури Љубав у старој српској књижевности, управником Центра за црквене студије Међународног центра за православне студије и Центра за византијске студије Универзитета у Нишу.