Изливање амонијака на прузи у Сопотском тунелу који води ка Пироту показао је целој Србији како лако може да дође до несрећа које за тили час могу да угрозе безбедност грађана и грађанки. Сада сви причају шта би се десило да је амонијак исцурео, рецимо у Врачарском тунелу у Београду и долазе до забрињавајућих закључка да би пола Београда могло одлетети у ваздух.
Иако Железница Србији тврди да раздваја путнички саобраћај од теретног ПОГОТОВО ОНОГ који превози опасне материје и коме је дозвољено саобраћање само у касним ноћним и раним јутарњим сатима, ипак је извесно да опасне материје пролазе кроз велике градове, укључујући и Крагујевац како пружним саобраћајем, тако и путним. Друмовима пролазе цистерне са течним нафтним гасом и другим дериватима, сумпорном, сирћетном и азотном киселином, те вештачким ђубривом и амонијаком и то како неки тврде, по седам-осам дневно (или ноћно).
Да ли и цивилне организације у Крагујевцу могу да се укључе у смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, питали смо Дејана Милошевића Мишку из Удружења Први први на скали, и Невенку Богдановић, секретара Црвеног крста Крагујевац.
Овај прилог је настао у оквиру пројекта “За редовно информисање у ванредним ситуацијама: Информације пре свега” који спроводи удружење Рес Публика.
Прилог је настао у оквиру пројекта “За редовно информисање у ванредним ситуацијама: Информације пре свега” који спроводи удружење Res Publika. Овај пројекат је добио подршку пројекта Владе Швајцарске „Заједно за активно грађанско друштво – ACT”, који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Građanske inicijative. Мишљење које је изнето у овом тексту је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetasa или Građanskih inicijativa.