„Мила је била Ђурина Ленка. -Није јој никад ништа казао, али кад му је била празна чаша није хтео да га друга послужи. Чекао је док Мила прође поред стола, па јој је ћутећи додавао чашу. А када му је она донела пуну бледога иђошкога рампаса, он је погледао дубоко у очи и испио чашу до дна. – Бранислав Нушић
Ђура Јакшић је поваздан по столу или по хартији цртао њену слику и у томе се толико извештио да ју је знао напамет. Но, док је Јакшић кришом цртао своју велику љубав, други Ђура, путујући глумац, освојио је њено срце. Мила се удала за Ђуру Рајковића и отишла у Нови Сад да потражи срећу као глумица.“
Који су женски ликови, поред Миле, осликани Ђурином кичицом и зашто? Ко је Кристина, а ко Тина међ’ редовима Ђурине биографије? Има ли мотива мртве драге у Ђуриној поезији и каква је Ђурина идеална драга?, нека су питања на које одговоре тражимо у данашњем издању емисије „Ђура“. У томе нам помаже историчарка уметности Маја Станковић, кустос Куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.