У оквиру петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, одржаног од 8. до 11. фебруара 2018. у Требињу, у организацији Центра за философију и теологију одржан је панел под називом „Православна етика и дух капитализма – да ли православни народи пропадају“. У дискусији су учествовали:

проф. др Борис Беговић, са Правног факултета, Универзитета у Београду
доц. др Растко Јовић, са Православног богословског факултета, Универзитета у Београду и
мр Небојша Катић из Лондона, док је модератор био . доц. др Андреј Јефтић

У свом чувеном делу „Протестантска етика и дух капитализма“ (1905), немачки социолог Макс Вебер поставио је тезу да је скуп животних начела и етичких принципа на којима је базиран дух капиталистичког предузетника производ протестантске реформације, прецизније калвинизма. Од тада до данас, многи истраживачи су слиедили његов траг и настојали да разлике у економском успеху између држава објасне позивањем (између осталог) и на разлике у религијском наслиеђу њихових грађана. Неке рефлексије ових теза присутне су последњих година у изјавама истакнутих политичких вођа и у јавним расправама. С друге стране, аутори недавног свјетског бестселера „Зашто народи пропадају?“ (2012), Дарон Асемоглу и Џејмс Робинсон, указују да кључни фактор за економски успех једног народа нису природни ресурси, његов менталитет, па ни религијска традиција, већ функционалне (инклузивне) државне институције. Кроз разговор, се испитују ове тезе, нарочиту она Веберова, као и с њима повезана питања: да ли православни народи економски заостају за народима који се сматрају економски успешнима? Да ли се евентуални економски неуспеси могу објаснити утицајем религије или одређене конфесије на менталитет народа? Какав став православна традиција негује према богатству, новцу, етици стицања и предузетништву? Коначно: да ли промена
религијских погледа једног народа представља пут до његовог економског успеха?