У нашој сталној рубрици „Свето место” коју рењализујемо по књизи Нова Томића „Светилишта и надалишта – Чудотворна места и предмети у веровању Срба” (издање „Лагуне”) данас настављамо са казивањем и другим делом приче о чудотворној икони Богородице Београдске по којој је овај град добио назив Богородичин.
