Домија и Ану, тачније Радомира и његову супругу Ану, као и њихово двоје деце Ању и Давида познајем годинама. Доми је особа са инвалидитетом. Као дванаестогодишњак играо се експлозивним направама, тачније мало јачим петардама које су у његовој руци експлодирале и однеле му леву шаку. И поред тог видљивог хендикепа, Радомир, односно Доми, по надимку по којем га познаје цео град, је један од оних људи који су способни за све. У разговору за ову емисију често ће ми понављати у шали да са својих пет прстију може да уради више него што би други људи могу да ураде и са четири руке, односно двадесет прстију. И заиста је тако. Иако је пензију стекао бавећи се спортом и то националну пензију као заслужни репрезентативац и учесник на чак четири Параолимпијаде, у животу се бавио разним занатима, а најдуже књиговезачким а сада и винарским.
Његов дом је преобликован једном његовом руком. Сам је постављао керамичке плочице, кречио, правио столове и кревете и све то украшавао шкољкама скупљаним роњењем у мору, као и другом декорацијом… Јер породица Радомира Ракоњца је позната не само као спортска, већ и као уметничка.