Свако од нас има потенцијале које тежи да искористи и искаже, па и потенцијале за љубав и заједништво, који се испољавају у партнерским односима. Везе, бракови, породице особа са инвалидитетом нису често у жижи пажње, осим када се у њима догађа насиље, што није тако редак случај, па и тада је то често невидљиво.
Различита удружења особа са инвалидитетом препознају породичне проблеме које имају њихови чланови као кључне проблемме за живот ових особа.
Једна од анкета показује да би мање од 15 одсто људи свесно ушло у партнерство са особама са инвалидитетом. Иако о томе нема довољно истраживања, реалност је да младе особе из ове друштвене групе теже остварују везе или их остварују искључиво са другим особама са инвалидитетом због бројних страхова којима подлежу особе које не припадају овој категорији. Потребно је оснажити младе за зближавање са особама са инвалидитетом. Отвореним разговорима треба ублажити страхове од ограничења у партнерским односима са особама са инвалидитетом, учинити видљивим насиље у породици оваквих особа, дати на значају позитивним примерима бракова особа са инвалидитетом и створити здраво друштво у којем су сви спремни за суживот са особама са инвалидитетом.
У данашњој, првој емисији, новог циклуса „Нас двоје смо једно“ о емотивним везама и партнерству особа са инвалидитетом, суфинансирану средствима Минситарства културе и информисања, о значају љубави и емотивних веза за наш живот и посебно за живот особа са инвалидитетом, разговарали смо са психологом Невенком Богдановић. Захваљујемо такође нашим саговорницима чије кратке изјаве преносимо: Павлу Михајловићу, Марини Катић, Саши Алемпићу, Стефану Ристићу и Славици Ђурђевић.
