Категорија: Архијерејска беседа

Човек највише личи на Бога када призна своје грехе и покаје се. Али највише личи на Бога када каже и помоли се: “Боже, опрости ми.” И када каже другоме: “Опрости, брате и сестро.” А некако нам је та реч “опрости” толико скупа, тешко је изговоримо, а камоли да је применимо у своме животу.

Ова недеља се зове Недеља митра и фарисеја. Ово је недеља која нас полако уводи у један Свети период, период Васкршњег поста, и данас у ствари почиње Васкршњи пост. Пост душе пре него што уђемо у пост тела. Видите како Црква, како Свети Оци брину о својим чедима да их припреме, да припреме душу, а да припреме и тело, јер је и тело за Господа како каже ап. Павле, да та светиња поста, а пост је светиња велика, јер пост освећује и душу и тело. Пост је сила која у ствари и васкрсава и душу и тело, наравно, ако се пост пости онако како треба, и ако пост прати једна друга врлина хришћанска, а то је молитва. Пост без молитве није спасоносан, а ни молитва без поста није спасоносна, рекао је између осталог, Митрополит шумадијски г. Јован на Светој архијерејској литургији приликом освећења нове капеле у Геронтолошком центру у Јагодини посвећене Светој Ксенији Петроградској.

Ово када Христос каже ја сам пастир добри и да душу своју полаже за овце. Пастир је онај прави који управо са својим стадом, стално бди да тај непријатељ, ти дивљи вукови, не насрну на његово стадо, него је он управо са стадо највише онда када је угрожено његови стадо. А то може само човек вере. Ако нема вере он ће да побегне, да каже битно је само да се ја спасем, није важно што ће моје стадо да погине, рекао је између осталог, Његово Вископреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован на Светој архијереској литургији у Белошевцу.

„Свакоме од нас Бог се открива по мери вере наше. По мери наше љубави и по мери нашег смирења. Зашто по мери наше вере? Зато што ми по вери усељавамо Бога у себи. Колика нам је вера толико смо уселили Бога у себи. Ако нам је вера слаба, половична, ту нема Бога. Шта је вера? Вера је ишчекивање Онога кога не видимо. Свети владика Николај је рекао: „Ми чекамо Христа, а не неко боље време“. Боље време ће доћи када је Христос у нама и са нама. Ако нам Христос није центар нашег живота, онда нам је живот промашен“, рекао је између осталог Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Јован на Светој архијрејској литургији у манастиру Вољавча.

Господ наш Исус Христос пред само своје страдање сабрао је своје ученике и рекао им да ће он страдати, да ће га мучити, да ће га осудити и да ће га убити. И онда је Господ поред тога још и рекао да ће га се сви одрећи. Апостол Петар који је био ревносан у својој вери, што бисмо данас рекли мало брзоплет, али из своје ревности рекао је Господу: „Господе, ако те се сви одрекну, ја те се одрећи нећу“. Пазите, Апостол Петар је имао поверење у себе. А Господ му каже: Петре, немој тако милисити о себи много високо, немој мислити да си толико јак. Ето пре него што петао запева пред његово суђење три пута ћеш ме се одрећи. И заиста тако је и било браћо и сестре, све што је Господ рекао то се и испунило, то се испуњава, рекао је у беседи у храму Свете Петке у Бреснуци наш Митрополит г. Јован.

„Величина једног народа не мери се бројем тог народа, нити величином његове територије, већ тиме колико је тај народ изнедрио светитеља и угодника Божијих.“ Ако се по томе мери наш српски народ, заиста смо велики народ, јер потичемо од великих светитеља и угодника Божијих. Ми смо велики народ јер имамо из своје средине читаву плејаду светитеља и угодника Божијих, не само оних које знамо, већ и многих које не знамо, а који још увек нису у календару наше Цркве. Један од њих је наш Свети Сава.“

Данашња беседа са свете литургије у Младеновцу у храму Успења пресвете Богородице посвећена је оданију Богојављења и причи о Богу као једном, а Тројичном. Ево како је о томе говорио Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован.

Бог, Господ наш Исус Христос који сваког од нас љуби, а поготово децу, шта је он одговорио? Каже им, односно подстиче апостоле да размишљају смиреније и да одбаце ту светску сујету, људску сујету, јер су сматрали да није достојно да Господ се бави децом. Зато, Он прихвата, грли их и на тај начин показује, да прима незлобиве. За ралику од одраслих деца немају злобе. Нажалост, ми одрасли итекако имамо, рекао је између осталог Његово високопреосвештенство митрополит шумадијски г. Јован на литургији у белошевачком храму посвећеном светом Лазару.