Категорија: Наши разговори

Царство небеско је тема наших специјалних васкршњих разговора са јерејем Синишом Раденковићем парохом треће белошевачке парохије у Крагујевцу. Где је то „небеско“, шта је његово значење, разликују ли се првобитни рај и онај по Другом доласку, чиме је испуњено Царство небеско, неке су од тема о којима ћемо причати у наредних шездесетак минута.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор је Цетињске богословије, а неко време био је и уредник Радија Светигоре. Верни људи широм Српске православне цркве познају га по бројним предавањима које је одржао у многим градовима, али и по томе што је виђен на челу литија које су више месеци организоване у Црној Гори. Ми данас нећемо разговарати о литијама, али ћемо причати о радости Васкршњих празника, шта људи очекују да чују од њега на предавањима, где је он тражио радост у претходних годину дана и какав је осећај стално немати времена?

Христос се роди, ваистину се роди поштовани слушаоци.
Наша суграђанка Љиљана Мирић пише годинама духовну поезију. Рођена у Високом, завршила је књижевност у Сарајеву а од 1996. године и Дејтонског споразума живи у нашем граду где је радила прво као професор а потом и као библиотекар.
До сада је објавила збирку „Равнодневица” а у припреми има и књигу „Светковина душе” и песама за децу „Гледај своја посла”. Члан је Књижевне заједнице Крагујевца и воли и радо казује своје стихове па тако и у емисији Радија „Златоусти” – „Наши разговори”.
Њену духовну поезију не инспирише само вера и света места попут Аја Софије већ обилује историјским циклусима попут оног о Јерини и Бранковићима али је њена тематика и породица, традиција, љубав према ближњем…

У нашој данашњој емисији угостили смо мисионарског ђакона Горана Анђелковића који живи и ради у јужној Француској. За тему смо одабрали држање свештенства и одговор цркве на пандемију корона вируса у Европи.

Шта је смисао ђаконске службе у православној цркви? Које позвање има ђакон. Да ли се ми стидимо да служимо друге? Разликује ли се црквено служење од грађанског. То су нека питања на која смо дали одговор у емисији Наши разговори са ђаконом Александром Ђорђевићем из Светосавског храма у Крагујевцу, настављајући наш серијал разговора током пандемије короне.

Страдање је свакодневно присутно у нашем животу. На индивидуалном плану страдамо емотивно, страдамо због наших индивидуалних обољења и болести које не морају увек да буду драстичне, као што је корона, а страдамо наравно, и на друштвеном плану. Страдање мења форму,некад је драстичније, некад мање драстично. Треба га прихватити са поверењем и смирењем, као и са сећањем на Господа. О томе разговарамо данас са нашим гостом доц. др Здравком Јанковић са Катедре за патрологију Православног богословског факултета у Београду.

За време ванредног стања нису само веру верујући људи обраћали пажњу на литургију, него је она, чини се, много чешће била у жижи пажње оних који се према веровању, религији, хришћанству држе са скепсом, чији је поглед на свет секуларан. Од њих су долазила бројна питања: да ли се могло Богу служити без црквених богослужења, посебно литургије, да ли је могућа литургија без причешћа, да ли је причешће могуће на неки други начин а не преко једне кашичице. О свему томе разговарали смо са протојерејем-ставрофором Милићем Марковићем, старешином Старе цркве у Крагујевцу.

Како је Црква прошла кроз кризни период из угла једног од њених свештеника. Да ли је у историји било примера који су сада могли да буду нека врста узора за угледања. Шта се то дешава у Црној Гори и да ли слична ситуација може да се деси у Србији. Хоће ли Црква трпети економске последице због ковид кризе? Ово су нека од питања која смо поставили јереју Владану Костадиновићу, пароху Старе цркве у Крагујевцу.