Категорија: Крагујевачка хрестоматија

У данашњој емисјији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о томе на које све начине су били стипендирани и новчано помагани гимназијалци и лицејци – стипендисти („благодејанци”) у време док су обе установе радиле у Крагујевцу у доба Милошеве престонице.

У данашњој „Крагујевачкој хрестоматији” – историјској читанци нашег града говоримо о томе како су у доба Милошеве престонице изгледали испити крагујевачких ученика Гимназије и Лицеја. О томе колико су они били важни само сами за себе и по себи, а не као резултата стварног знанја и ученичког труда и залаганја говоримо на основу докумената које сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој књизи „Споменица мушке Гимназије у Крагујевцу”, објављеној 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” говоримо о томе како се на почецима рада крагујевачке Гимназије, у доба Милошеве престонице у овој школи изучавала „наука хришћанска” али и остале науке и „вештине” попут певања и цртања.
И данашњу „Хрестоматију” – историјску читанку нашег града реализујемо по грађи коју је сакупио о објавио Милен М. Николић, професор Гимназије 1933. године у својој „Споменици” поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о томе како се све и колико пута селила Гимназија од како је 1833. године Велика школа из Београда „пресељена” у Крагујевац. И данашњу „КГ хрестоматију” реализујемо по историјској и архивској грађи коју је сакупио и објавио у својој књизи „Споменица мушке гимназије у Крагујевцу” 1933. године професор Милен М. Николић поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачка хрестоматија” настављамо са причом о почецима Гимназије у нашем граду, после пресељења Велике школе из Београда у Крагујевац. И у овој „Хрестоматији” користили смо истроријску грађу коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој „Споменици мушке Гимназије” објављеној 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о почецима школства у Србији и ондашњем престоном Крагујевцу. Због чега у Неограду није успела са радом, такозвана Велика школла и како и зашто је премештена у Крагујевац? Који су корени крагујевачке Гиманзије? О свему томе у данашњој „Хрестоматији”, коју, као и претходне из овбог серијала реализујемо по грађи коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој књизи „Споменица мушке гимназије у Крагујевцу” 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије“ – историјске читанке нашег града говоримо о почецима позоришног живота у Милошевој престоници и самим тим и у Србији. И у данашњој „Хрестоматији“ користили смо грађу коју је сакупио и објавио професор Милен М. Николић у својој књизи „Споменица крагујевачке мушке гимназије“ 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисији „Крагујевачке хремстоматије” – историјске читанке нашег града причамо о почецима развоја ликовног и мзучког живота у тадашњем, престоном Крагујевцу. И данашњу „Хрестоматију” реализовали смо уз помоћ грађе коју је сакупио и објавио у свој књизи „Споменица мушке гимназије” 1933. године професор Милен М. Николић.