Категорија: Дуго топло лето

Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки прибројани су Сабору светих на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве маја 2015. године. Њихов спомен се слави 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару, на датум када су усташе 1941. године звјерски у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, дјевојке и дјецу из села Пребиловаца, по документима њих око 600.

Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550-600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновљен живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.

Послијератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су, дакле, пренијете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних мјеста. На 50-ту годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са двије локације у Чапљини, њих око 4000 су послије Свете литургије са опијелом којом је началствовао блаженопочивши Патријарх Павле, свечано су положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни дио са криптом и мермерним ћивотом саркофагом, као и зидови у висини 6-8 метара изнад земље.

У јуну 1992. снаге Републике Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Свети пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овјенчани мученичким вјенцем Светога нам Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег храма, који је, 8. августа 2015. године, освјештао блаженопочивши Патријарх српски Иринеј.

Храм у Пребиловцима урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму.

извор Епархија Захумско – херцеговачка и приморска

Беседа блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија у Пребиловцима 3. августа 2013. године

Најбољи тенисер у историји овог спорта, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу. Новак је у финалу победио Карлоса Алкараза из Шпаније, резултатом 2:0, по сетовима 7:6, 7:6.

Новак Ђоковић до сада је учествовао на четири олимпијаде. Највећи успех до саду му је била бронза из Пекинга. Три пута се такмичио и у дублу, али није успевао да прође даље од друге рунде.

Новак Ђоковић изјавио је да је освајање Олимпијских игара највећи успех у његовој каријери.

„Хвала Србијо. Надам се да сам вас обрадовао. Народ је увек ту да ме подржи и народ је увек ту за спортисте. Волим мој народ и увек сам желео да имам злато око врата, не због себе, него због Србије. Надам се да су осетили макар мало емоција које сам ја осетио када сам победио. Једва чекам да дођем међу свој народ да славимо заједно. Ово сам чекао читавог свог живота“, изјавио је Ђоковић.

извор РТС

Верско добротворно старатељство Епархије шумадијскe са благословом Високопреосвећеног митрополита шумадијског господина Јована, данас у 12 сати, у просторијама Црвеног крста Крагујевца, уручује донацију корисницима Народне кухиње, у виду прехрамбених животних намирница и средстава за хигијену. Донацију у име Епархије шумадијске уручује управник јереј др Стефан Дамјановић, а догађају у име града Крагујевца присуствује др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права.
Након Литургије у Старој крагујевачкој цркви, а пред одлазак у просторије Црвеног крста, јереј др Стефан Дамјановић, управник Верског добротворног старатељства Епархије шумадијске био је гост у студију радија Златоусти и нашим слушаоцима говорио о потребитима Епархије шумадијске и хришћанској потреби да се дарује и благодати даривања, те о старању и старатељству Цркве и начину деловања Верског добротворног старатељства Епархије шумадијске „Свети Јован Милостиви“:

Насловна

Традиционална туристичко-привредна манифетација „Шумадијски дани шљиве“ биће одржана од 2. до 4. августа у селу Страгари код Крагујевца.
Од петка до недеља биће организована Улица шумадијске шљиве, концерт КУД-а Дукати, Фијакеријада, наступ фолкораша „Абрашевића“, гулашијада, саветовање пољопривредника, шумадијска гозба, летње сеоске игре, дефиле фића, коњички вишебој, витешке игре Свибор, страгарачко посело, сликарска колонија и избор најлепшег сувенира са мотивом шљиве.

О програму овогодишње манифестације разговарамо са Снежаном Милисављевић, аналитичар за промоцију туристичке понуде Градске туристичке организације.

Психијатар проф. др Владимир Јањић,редовни професор за ужу научну област психијатрија, нови је декан Факултета медицинских наука у Крагујевцу. Са деветнаест гласова за и једним гласом против Савет Факултета медицинских наука донео је одлуку о избору новог декана овог факултета.

Проф. др Јањић изабран је за декана Факултета медицинских наука на мандатни период од три године почев од 27. септембра, када и званично истиче други мандат актуелном декану проф. др Владимиру Јаковљевићу.

О перспективи Факултета медицинских наука данас разговарамо са проф. др Владимиром Јањићем.

У Србији постоји икона која се поштује више од других, то је икона Пресвете Богородице Тројеручице. Пре десетак година предавање о овој икони одржао је проф. др Владета Јанковић и ми се данас у два блока подсећамо овог предавања.

Студентски културни центар из Крагујевца овог лета организује други Међународни фестивал фолклора „ЕСТАМ“.

Публика ће у понедељак, 29. јула од 19 сати моћи да прати дефиле ансамбала из Колумбије, Перуа, Грузије, Немачке, Грчке и Србије, који ће кренути од Трга војводе Радомира Путника, ка Великом парку, где од 20.30 почињу и концерти ових уметничких група. Завршни дефиле Крагујевчане очекује у четвртак, 1. августа, када ова весела поворка свој ход по крагујевачким улицама започиње са Ђачком трга, у 19 сати, одакле, такође наставља ка Великом парку.

Фестивал је подржан од стране Министарства културе и Града Крагујевца и налази се на листи фестивала Националне секције ЦИОФФ-а, Међународног савета организатора фестивала фолклора и традиционалне културе.

Улаз на све концерте је бесплатан, а о детаљима овогодишњег Естама говоримо са Оливером Дабић, уредницом програма аматерских делатности при СКЦ-у у Крагујевцу.

Најаактуелније из Црвеног крста је акција добровољног давања крви у четвртак, у Рода центру од 11 сати. Хитно потребна крв групе Б РХ негативан. Са директорком Црвеног крста разговарамо и о активностима подмлатка, летовању у Баушићу организованом за децу из вишечланих породица, волонтирању, кутку за старија лица…