Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, уз саслужење протојереја – ставрофора др Зорана Крстића и протојереја – ставрофора Милића Марковића, а у присуству председника Скупштине града, Мирослава Петрашиновића и Драгана Макојевића, директора Добротворне фондације Српске православне цркве “Човекољубље”, освештао је просторије Прихватилишта за одрасле и старије особе “Свети Јоаким и Ана” у насељу Шест топола. Након освештавања владика Јован произнео је богонадахнуту беседу.

“Човекољубље” је овај дом отворило пре две године, али је пролазио период лиценцирања и практично је са радом почео пре 14 месеци. Почели смо са радом у време короне, и од тада је 47 корисника користило услуге овог прихватилишта. Капацитет ове куће је до 10 корисника. Са градом Крагујевцом који је наш партнер на овом пројекту покушавамо да направимо што гушћу мрежу сарадње и подршке, како би што мање људи који су заиста у стању велике потребе и невоље, остало без помоћи. Тако је ова кућа, у међувремену, постала мрежа која хвата један део најугроженијих грађана, да им помогне, да на достојан начин сачекају, до завршетка процедуре неког трајнијег смештаја или трајног решавања њиховог проблема – казао је Макојевић.

Град Крагујевац је лидер у набављању услуга из система социјалне заштите од стране приватних пружалаца услуга. Управо је и ова услуга, услуга прихватилишта за одрасле и старије особе, коју пружа “Човекољубље”, набављена на тај начин, путем јавне набавке, од стране приватног пружаоца услуге.Ми закупљујемо капацитет од 7 места, и за ту услугу издвајамо око 7 милиона динара за прихват особа које су без смештаја или су остављени, или неког другог разлога немају кров над главом, до шест месеци. Након тога систем социјалне заштите у граду Крагујевцу брине о тим људима и институционално их збрињава у случају да породица или сродници одбију да прихвате да се старају о њима – казао је Никола Рибарић, начелник Градске управе за друштвене делатности.

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст – као главни и узвишени символ Хришћанства – заузима у хришћанској вери. Тај символ има два – међусобно уско повезана – значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат – римски управитељ Јудеје – коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: „Овај човек никаква зла није учинио“. Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: “ Распни Га, распни Га!“.

Тако Крст Христов представља вечно питање које је упућено самој дубини човековога бића: зашшо добро увек изазива не само иротивљењa, већ и мржњу? Зашто је добро увек било разапињано у овом свету? Ми обично избегавамо да дамо одговор на ово питање пребацујући у себи кривицу увек на неког другог.

Збирка песама „Береникина коса“ Данице Савић ( Мали Немо 2021), представљена je 23.марта 2022, у Контакт галерији СКЦ-а у Крагујевцу.

Даница Савић рођена је 1986. године у Београду. Пише поезију, књижевну критику, есеје и научне радове. Монографију Авангардни експеримент Растка Петровића објавила је 2007. године. Песничку књигу Ета Цариане објавила је 2020. године.

Добитница је награде Андра Гавриловић за најбољу књижевну критику 2016. године, као и награда Улазница 2017 и Трагом Настасијевића 2017. године за есеј.

Факултет инжењерских наука у суботу, 26. марта 2022. године, од 12 часова, биће домаћин Државног такмичења из информатике за ученике средњих школа Републике Србије у организацији Друштва математичара Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Факултет ће угостити најбоље средњошколце у програмирању из Борског, Златиборског, Јабланичког, Моравичког, Нишавског, Пиротског, дела Подунавског (Смедеревска Паланка), Поморавског, Пчињског, Расинског, Рашког и Шумадијског округа. Професор Владимир Миловановић за наш радио појашњава како ће ово такмичање изгледати.