Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – Беседа о Митру и Фарисеју, Његове светости патријарха српског г. Порфирија

У недељу 13. фебруара у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду Његова сетост патријарх српски г. Порфирије беседио је између осталог о недељи коју тренутно обележавамо Митра и фарисеја, а то је и прва припрена недеља Великог поста са централном темом Смирење.

ГОСТОПРИМНИЦА – 11. 02. 2022.

– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, први пут од ступања на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, служиће уочи празника Света Три Јерарха, у петак, 11. фебруара 2022. године, са почетком у 20 часова свeноћно бдење у крипти Спомен-храма Светог Саве.

„Свеноћним бденијем“ се назива свечано богослужење које се савршава у ноћи уочи недељних дана, а такође и великих празника, који у типику имају знак крста у кругу, штампан црвеном бојом, и средњих празника, који имају знак крста у полукругу, штампан црвеном бојом. У велике празнике, уочи којих се служи свеноћно бденије, спада свих дванаест такозваних „Господњих“ и „Богородичиних“ празника, а такође Рођење Јована Крститеља 24 јуна, Усековање главе Јована Крститеља 29. августа, Светих првоврховних Апостола Петра и Павла 29 јуна, Обрезање Господње, спомен Светог Василија Великог 1, јануара и Покров Пресвете Богородице 1. октобра.
Средњи празници са знаком крста у полукругу штампаног црвеном бојом, уочи којих се такође служи свеноћно бдење, јесу следећи: спомен светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 26. септембра, светог Јована Златоуста 13. новембра, светог Николаја Чудотворца 6. децембра, Света Три Јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог 30. јануара, светог Георгија Победоносца 23. априла и други дан спомена светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 8. маја. Осим тога свеноћно бденије се служи још у два случала: 1) Уочи храмовних празника или у част светога чије мошти почивају у датом храму, и 2) уочи средњих празника који имају знак крста штампаног црвеном бојом и примедбу: „Ашче изволит“, или „Ако настојатељ изволи, служимо бденије“, изузев у случају ако се храмовни свети слави на Духове. У том случају Велико вечерње које се обично служи после Литургије на дан Педесетнице, служи се у своје време.
Реч „бденије“ значи „будност“, то јест провођење времена без сна. Свеноћно бденије води порекло из најстарије епохе хришћанства, када су први хришћани неретко читаву ноћ бдели проводећи време у молитви на гробовима мученика, у катакомбама, нарочито уочи недеље, првог дана седмице, прослављајући хвалебним песмама Васкрслог Христа. Возглас јереја при крају свеноћног бденија: „Слава Теби Који си нам показао светлост!“ односи се на појаву првих сунчаних зрака на истоку у свитање. У неким местима, као на пример на Светој Гори, свеноћно бденије и до данас траје по читаву ноћ. Но, у већини савремених манастира, а нарочито у парохијским храмовима, бденије се, по људској слабости, а и због немара према држању Типика и црквеној молитви, све више и више скраћује, па је тако сведено на минимум, што се свакако не може прихватити као законито стање.
Сходно упутству 2. главе Типика свеноћно бденије треба да почне „мало по заласку сунца“. Иако је поредак и садржај онога што се пева и чита на Свеноћном бденију у многоме сличан поретку и садржају такозваног „Великог вечерња“ и „Полијелејног јутрења“, ипак, Типик строго разликује „бденије“ и „полијелеј“. Основна разлика између њих је у томе што су Велико вечерње и Полијелејно јутрење два самостална богослужења која се служе одвојено једно од друтог, једно увече а друго ујутро, док је Свеноћно бденије једна целина, нераскидиво богослужење, које се при томе служи и веома свечано. Свеноћно бденије је сложено богослужење које се састоји од три нераскидиво повезана и сједињена чина: Вечерња, Јутрења и Првог часа.
У богослужбеним књигама реч „бденије“ се понекад замењује речју „сабор“, чиме се указује на то да је реч о богослужењу које служи читав сабор свештенослужитеља, како би било што свечаније. На пример, у Типику и у Минејима се често среће израз „врши се сабор, где леже мошти његове и где је храм његов“, то јест тамо где почивају мошти датог светитеља, или је храм посвећен његовом имену, по Типику треба служити свеноћно бденије. Реч „бденије“ понекад се такође у богослужбеним књигама замењује грчким називом „агрипнија“ (αγρυπνία).

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја на празник Света Три Јерарха :

ГОСТОПРИМНИЦА – Публикација „Достојан – устоличење Митрополита црногорско-приморског Јоаникија““

Из штампе је изашло сведочанство светог чина устоличења и бурних дана, публикација „Достојан – устоличење Митрополита црногорско-приморског Јоаникија“, у издању Митрополије црногорско-приморске ИУ „Светигора“. Преносимо вам разговор коју је екипа Радија „Светигоре“ направила са Радосавом Рајом Војиновићем, главним и одговорним уредником часописа „Светигора“.

ГОСТОПРИМНИЦА – Еколошки протест у Крагујевцу

У Крагујевцу је, у организацији Савеза еколошких организација (СЕОС) и Иницијативе „Крени промени“ одржан протест на ком је затражено доношење закона који забрањује истраживања и експлоатацију литијума, бора и пратећих елемената, на територији целе Србије. Присутнима на протесту обратили су се Саво Манојловић, представник Иницијативе „Крени промени“, Марица Живановић Пољо из организације „Неко брине за Левач“ и Љиљана Чутура, испред Еко бригаде.

ГОСТОПРИМНИЦА – У припреми Фестивал аматерских позоришта „Кулиса“

Пред нама је седмо издање Фестивала аматерских позоришта „Кулиса“ у организацији крагујевачког Студентског културног центра. Више о фестивалу који почиње 10.марта говори нам Јелена Крстић, уредница аматерских делатности у крагујевачком СКЦ-у.

ГОСТОПРИМНИЦА – Вечерас гостовање позоришта „Раша Плаовић“ из Уба

Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ угостиће данас аматерско позориште „Раша Плаовић“ из Уба које ће се представити представом „Бајка о позоришту“. Ова представа почиње у 20 сати. О њој и о другим новостима из Позоришта младих „Абрашевића“ разговарали смо са његовим руководиоцем Илијом Степановићем.

ГОСТОПРИМНИЦА – О. Доситеј Хиландарац о недељи Закхејевој

У недељу 33. по Духовима, 6. фебруара архимандрит Доситеј Хиландарац служио је свету Литургију у манастиру св. Георгија – Ћелије код Лајковца. Произносећи беседу на прочитано јеванђељско зачало, о. Доситеј је појаснио да „ово Јеванђеље наговештава управо приближавање посту“ и осветлио сабранима сусрет једног цариника са Господом – Који је и дошао на овај свет због грешника.

ГОСТОПРИМНИЦА- ОД ПЕТКА САЈАМ ВЕНЧАЊА НА ШУМАДИЈА САЈМУ

„Сајам венчања 2022“ на Шумадија сајму , од 11-13. фебруара 2022. године (петак, субота и недеља), под покровитељством Града Крагујевца, окупиће бројне излагаче који ће будућим брачним паровима понудити велики избор производа и услуга за комплетну организацију венчања и то са сајамским попустима! Ове године, улаз на сајам је слободан. Више о организацији сајма, раду Шумадија сајма и условима рада током епидемије коронавируса, говоримо са директором Шумадија сајма, Александром Лазовићем: