Универзитет у Крагујевцу отворио је пријаве за Студентску летњу стручну праксу за студенте завршних година основних, интегрисаних и мастер академских студија са намером да им пружи прилику да током летњих месеци стичу практична искуства и знања стечена на факултету примене у пракси:
Конкурс за Студентску летњу стручну праксу у установама чији је оснивач Град Крагујевац
Конкурс за Студентску летњу стручну праксу на Институту за јавно здравље Крагујевац,
Оба конкурса су отворена до 26. јуна 2022. године.
више информација добићете у разговору са Миленом Мијаиловић Јанковић:
Град Крагујевац одвојио је средства за реализацију пројеката верских заједница и верских организација, који ће бити реализовани у текућој години. О једном од пројеката, који ће делом бити финансиран овим средствима, и који је већ у току реализације, говоримо са протојерејем Драганом Брашанцем, старешином Храма Свете Петке у Виноградима:
Град Крагујевац одвојио је средства за реализацију пројеката верских заједница и верских организација, који ће бити реализовани у текућој години. О једном од пројеката, који ће делом бити финансиран овим средствима, и који је већ у току реализације, говоримо са јерејем Урошем Костићем из храма Светог Димитрија у Сушици:
„Српски велики научници имају потребу да се књижевно изразе, за разлику од специјалиста који сву своју енергију потроше у свом пољу истраживања и великим радом, како каже Миланковић, ископају рупу из које нерадо излазе“, казао је проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у уводном делу свог излагања, на Скупу поводом 130 година постојања Српске књижевне задруге, у Свечаној сали
Српске академије наука и уметности, 22. јуна 2022. године, говорећи о разлици српског и европског научника. На скупу, који је отворио Владимир Костић, председник САНУ, говорили су академик Славенко Терзић, проф. др Радивоје Микић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Александар Петровић. Како бележе медији, „управо је на предлог професора Ломпара уприличен овај, тачније овакав скуп“ поручио је Владимир Костић, који је присутне подсетио на мисију Задруге, срочену у Правилима СКЗ, која кажу да се она оснива у намери да помогне ширење одабраних дела из лепе књижевности и да кроз опште корисне поуке ствара књижницу за све редове народа.
„Књиге које имамо у Задрузи су драгоцене, јер је то кућа која је махом имала независну културну политику, за разлику од многих кућа које су у функцији, и осим те функције ништа друго и не виде“ , казао је проф. Александар Петровић, одајући посебно признање Српској књижевној задрузи јер је објавила неупоредиву књигу „Метафоре и алегорије“ Михаила Петровића Аласа која је парадигма и „епицентар српске културе и мисли уопште“. Ова књига је снажно повезала математику као основно ткање појавног света са садржајима изван ње, реафирмисала идеју аналогије која је показала своју делотворност у теорији Косте Стојановића исказане најбоље у његовом преко сто година заборављеном делу „Тумачење физичких и социјалних појава“, које је показало практичну делотворност аналогија о којима је говорио Алас.
Свој приказ деловања СКЗ проф. Петровић је заокружио књигама које Српска књижевна задруга под политичким притисцима НИЈЕ објавила, као што је дело Милутина Миланковића „Наш планетски систем“, „јер ствари се састоје од супротности. Ако покушамо да схватимо нешто морамо да видимо од којих супротности се састоји“, сажето је рекао проф. др Александар Петровић, „а то је много плодотворнија метода од картезијанске сумње, растакања на делове и губитка у оној рупи знања без целине коју Миланковић помиње“.
Указујући на ове битне тачке научне мисли ово излагање имало је заправо програмски карактер јер је имплицитно речено, прво, да је владајућа механичка парадигма исцрпљена и да се треба окренути и у образовању и истраживању другом свету знања садржаном у мисли великих српских научника. Друго, на тај начин би се спречило, како каже проф. Петровић, да се наука претвори у сакупљање бодова, а научници у својеврсне хрчке без свести о велични духа коме треба да служе. Треће, али не најмање важно, јесте повратак српске идеје. Ко је човек данас који као Атанасије Николић може да служи српској идеји?. Да ли се та мисао о српској идеји у међувремену изгубила и да ли данас знамо шта је српска идеја? Шта је етика дужности
и зашто је модернизатори одбацују, и зашто се не изводе драме Атанасија Николића, родоначелника српске културе који је једини понео троструку круну првог ректора универзитета, оснивача Друштва српске словесности и Народне библиотеке? Каква је судбина дела изнад устаљених научних мерила, као што је Канон Милутина Миланковића, која показују да култура настаје и одржава се кроз сагласност небеске механике и земаљске динамике? Зашто то треба да буде основ српске идеје? Време је одлуке и стога морамо да знамо како ови научници и њихова дела сведоче о духу времена, којим путем ходе српски велики научници, а куда сада идемо ми, нека су од питања која дотиче проф. др Александар Петровић у свом излагању које овде доносимо:
Торжествено молитвено сабрање одиграло се протеклог викенда у Шиду, о чему је детаљно известила Епархија сремска. У Николајевској Саборној цркви у Шиду, у суботу 18. јуна 2022. године, пред кивотом са честицом моштију св. Кнеза Лазара свештенство Архијерејског намесништва шидског је у молитвеном присуству Епископа сремског г. Василија одслужило вечерњу службу. Слово о св. Кнезу Лазару произнео је протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, који је између осталог подсетио на сјајне моменте из српске историје СПЦ, пут св. Кнеза од војсковође браниоца вере и Отаџбине до пресељења међу монахе и монахиње у ћупријској и фрушкогорској Раваници (звучни запис 1).
После вечерњег богослужења, кивот са честицом моштију св. Кнеза Лазара литијом је ношен кроз град Шид. Литију је предводио Епископ Василије са градоначелником Шида г. Зораном Семеновићем, свештенством, монаштвом, а кивот су носили представници свих служби и структура овога града. По доласку у шидску Лазарицу и одслуженом Акатисту, Епископ Василије је произнео дивно слово у коме је нагласио да је „свети Кнез Лазар васцело присутан у целом српском народу“, где год Срби живели, јер „читава васељена је заокупљена његовим молитвама и снагом његовог духа коју му је Бог подарио“.
Потом је у порти Лазарице одржана духовна академија у којој су „Лазарево Обретеније“ у режији Цветина Аничића казивали глумци шидског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“. Сабрани су имали прилику да чују и песника Снежану Михајловић, дуо хармоника-флаута Александар Славујецић и Нина Вуковић из Основне музичке школе „Филип Вишњић“, градски хор „Хоршидеја“ и да уживају у игри чланова шидског КУД-а „Свети Сава“. Трпеза Агапе приређена је у парохијској сали, а старешина цркве Лазарице, прота Ђорђе Марић је том приликом произнео пригодно слово.
Наредног дана, у недељу 19. јуна 2022. године, у Лазарици шидској служена је света Литургија којом је началствовао Епископ сремски Василије, а на којој су се сабарале и монахиње из манастира Привина Глава и Света Петка, припадници Војске Србије, чланови витешког удружења, представници локалне власти на челу са председником Општине Шид и многобројни верни народ. Пре почетка Литургије, Владика је извршио освећење храма и рукопроизвео у чтечеве Вукашина Мишића из Шида, свршеног богослова Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу и Александра Милића из Манђелоса, дипломираног теолога, а у току Литургије Епископ сремски је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Александра Милића и, у чин презвитера, ђакона Божидара Васића.
У беседи коју је произнео на крају овог литургијског сабрања, Владика је подсетио присутне вернике да су мошти светог косовског мученика Кнеза Лазара боравиле на територији Срема готово три стотине година, да је свети Кнез бдио над душама благочестивог српског народа, осврћући се у беседи и на историјске околности у којима је свети Кнез живео.
Посетиоци 12. Арсенал феста, који ће бити одржан од 30. јуна до 2. јула у простору Кнежевог арсенала у Крагујевцу, биће у прилици да, поред богатог концертног репертоара, уживају и у бројним пратећим програмима, који су почели на Светски дан музике. Тог дана уприличена је друга по реду додела награде “Микица Здравковић” у Дому омладине Крагујевца, а вечерас ће у галерији “Ђура Јакшић” бити отворена изложба добитника те награде, прослављеног концертног фотографа светске репутације, Брајана Рашића.
У сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду и „Piccolo opera“ фестивалом из Трста припремили смо концерт Крагујевачког симфонијског оркестра уз гостовање солисте Дариа Ђорђеле (Италија) и
диригента Игора Зобина (Италија).
На програму ће бити изведена дела Респигија, Салијерија и Чимарозе.
Уторак, 21. јун, Свечана сала Прве крагујевачке гимназије, од 20 сати:
У Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу отворена је изложба „Душан З. Милачић, романиста, књижевник, преводилац“. Изложба прати живот, рад и дело нашег најпознатијег Балзаколога и човека чији су радови о француској књижевности и француским писцима заслужили високо место чак и међу француским критичарима. За Милачића као историчара књижевности и књижевника најзначајнија је серија монографија о француским писцима – Балзак, Иго, Зола, Стендал, Молијер, као и књиге о двема француским глумицама, Сари Бернар и Марији Малибран. Душан З.Милачић био је у два маха члан управе Удружења књижевника Србије, члан управе Удружења носилаца Албанске споменице, члан управе Удружења бивших ратника. Добио је Октобарску награду Београда и Награду „Др Милош Н.Ђурић“, Орден рада, Орден заслуга за народ и Орден Светог Саве, као и страних одликовања: Златну медаљу Француске академије, Академских палми и Легије части.
Изложба у Крагујевцу организована је у сарадњи са Народном библиотеком „Раде Драинац“ из Прокупља чији директор, Драган Огњеновић, за наш радио појашњава значај стваралаштва Душана З.Милачића.
