Категорија: Гостопримница

Изјава глумице Бранке Петрић, овогодишње добитнице Статуете “Јоаким Вујић“, која се додељује за животно дело и велики допринос развоју позоришне уметности.
Забележио Арсеније Вучковић.

У оквиру програма обележавања Сретења – Дана државности Србије у Амиџином конаку, отворена је изложба „Од средњевековног трга до престоне вароши“ – xронологија историјског развоја града Крагујевца, аутора Милоша Јуришића, Роксанде Алексић и Горана Милосављевића. Изложбу су отворили директор крагујевачког Народног музеја, Милош Јуришић и председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић:

У Амиџином конаку, након отварања изложбе, о овој поставци говорили смо са ауторима, Гораном Милосављевићем, који је скренуо пажњу на архивску грађу којом је ова изложба утемељена и потпомогнута:

Роксанда Алексић нас је провела причом кроз средњевековни и престони Крагујевац, пратећи гласове оних који се и даље могу чути над Лепеницом, Уставотворитеља и устаника:

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је овога јутра (17.2.2022) свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице – Саборној цркви у Крагујевцу од 8 сати. Након свете Литургије отпочела је Седница Епархијског савета Епархије шумадијске. Након излагања Епископа шумадијског господина Јована на почетку Седнице, у програм нам се укључила Гордана Јоцић, уредница радија Златоусти, преносећи утиске са места дешавања и најављене теме о којима ће се говорити у наставку заседања:

Поводом Сретења, Дана државности Републике Србије, у Крагујевцу, у ком је 1835.године донет Сретењски устав, у Старој скупштини одржана је Сретењска академија. Након химне коју је извео Академски ансамбл „Архангели“, званицама се обратио градоначелних Крагујевца, г.Никола Дашић, а Сретењску беседу казивао је г.Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Том приликом приказан је и игроказ „Културна дипломатија“, по тексту Владимира Ђорђевића, у режији Младена Кнежевића, а у изведби глумаца Књевско-српског театра.

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ данас ће бити представљен Протокол КРАГУЈЕВАЧКОГ ЧИТАЛИШТА (1854 – 1857). Протокол КРАГУЈЕВАЧКОГ ЧИТАЛИШТА (1854 – 1857) део је пројекта суфинансираног од стране Министарства културе и информисања. Он је својеврсно и изузетно важно сведочанство о начинима функционисања тадашњег Читалишта, његовим члановима, књигама које су поклањали, новинама које су читали гостима који су долазили у наш град ради предавања, различитим активностима захваљујићи чему се и јасно види атмосфера у тадашњој вароши. Стога оно представља значјан документ за историју читања и библиотекарства, како у нашем граду тако и шире.

У програму учествују: Мирко Демић, директор Библиотеке, Татјана Јанковић, виши библиотекар, Жељко Младићевић, конзерватор и Славица Јанаћковић, козерватор. Програм се одржава у Галерији Библиотеке у 12 сати.

Ми о овом протоколу разговарамо са Татјаном Јанковић.

Православље се не проповеда оно се живи, баш као и поезија коју потписује својим животом песник Милан Гајић. Милан најчешће пише о љубави, а та љубав је каткад усмерена према некој жени, а некада према Богу и Србији.“Богу и Србији“ назив је његове последње збирке која се због пандемије још увек стидљиво промовише. Ипак, једну од промоција доживела је прошлог децембра у храму „Светог Саве“ у Београду. У наставку слушамо разговор о љубави са песником Миланом Гајићем као и једну његову љубавну песму.

У недељу 13. фебруара у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду Његова сетост патријарх српски г. Порфирије беседио је између осталог о недељи коју тренутно обележавамо Митра и фарисеја, а то је и прва припрена недеља Великог поста са централном темом Смирење.

– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, први пут од ступања на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, служиће уочи празника Света Три Јерарха, у петак, 11. фебруара 2022. године, са почетком у 20 часова свeноћно бдење у крипти Спомен-храма Светог Саве.

„Свеноћним бденијем“ се назива свечано богослужење које се савршава у ноћи уочи недељних дана, а такође и великих празника, који у типику имају знак крста у кругу, штампан црвеном бојом, и средњих празника, који имају знак крста у полукругу, штампан црвеном бојом. У велике празнике, уочи којих се служи свеноћно бденије, спада свих дванаест такозваних „Господњих“ и „Богородичиних“ празника, а такође Рођење Јована Крститеља 24 јуна, Усековање главе Јована Крститеља 29. августа, Светих првоврховних Апостола Петра и Павла 29 јуна, Обрезање Господње, спомен Светог Василија Великог 1, јануара и Покров Пресвете Богородице 1. октобра.
Средњи празници са знаком крста у полукругу штампаног црвеном бојом, уочи којих се такође служи свеноћно бдење, јесу следећи: спомен светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 26. септембра, светог Јована Златоуста 13. новембра, светог Николаја Чудотворца 6. децембра, Света Три Јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог 30. јануара, светог Георгија Победоносца 23. априла и други дан спомена светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова 8. маја. Осим тога свеноћно бденије се служи још у два случала: 1) Уочи храмовних празника или у част светога чије мошти почивају у датом храму, и 2) уочи средњих празника који имају знак крста штампаног црвеном бојом и примедбу: „Ашче изволит“, или „Ако настојатељ изволи, служимо бденије“, изузев у случају ако се храмовни свети слави на Духове. У том случају Велико вечерње које се обично служи после Литургије на дан Педесетнице, служи се у своје време.
Реч „бденије“ значи „будност“, то јест провођење времена без сна. Свеноћно бденије води порекло из најстарије епохе хришћанства, када су први хришћани неретко читаву ноћ бдели проводећи време у молитви на гробовима мученика, у катакомбама, нарочито уочи недеље, првог дана седмице, прослављајући хвалебним песмама Васкрслог Христа. Возглас јереја при крају свеноћног бденија: „Слава Теби Који си нам показао светлост!“ односи се на појаву првих сунчаних зрака на истоку у свитање. У неким местима, као на пример на Светој Гори, свеноћно бденије и до данас траје по читаву ноћ. Но, у већини савремених манастира, а нарочито у парохијским храмовима, бденије се, по људској слабости, а и због немара према држању Типика и црквеној молитви, све више и више скраћује, па је тако сведено на минимум, што се свакако не може прихватити као законито стање.
Сходно упутству 2. главе Типика свеноћно бденије треба да почне „мало по заласку сунца“. Иако је поредак и садржај онога што се пева и чита на Свеноћном бденију у многоме сличан поретку и садржају такозваног „Великог вечерња“ и „Полијелејног јутрења“, ипак, Типик строго разликује „бденије“ и „полијелеј“. Основна разлика између њих је у томе што су Велико вечерње и Полијелејно јутрење два самостална богослужења која се служе одвојено једно од друтог, једно увече а друго ујутро, док је Свеноћно бденије једна целина, нераскидиво богослужење, које се при томе служи и веома свечано. Свеноћно бденије је сложено богослужење које се састоји од три нераскидиво повезана и сједињена чина: Вечерња, Јутрења и Првог часа.
У богослужбеним књигама реч „бденије“ се понекад замењује речју „сабор“, чиме се указује на то да је реч о богослужењу које служи читав сабор свештенослужитеља, како би било што свечаније. На пример, у Типику и у Минејима се често среће израз „врши се сабор, где леже мошти његове и где је храм његов“, то јест тамо где почивају мошти датог светитеља, или је храм посвећен његовом имену, по Типику треба служити свеноћно бденије. Реч „бденије“ понекад се такође у богослужбеним књигама замењује грчким називом „агрипнија“ (αγρυπνία).

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја на празник Света Три Јерарха :