Категорија: Гостопримница

Најстарија глумица на свету и легенда српске глумачке сцене, Бранка Веселиновић, преминула је у 105. години. Током осмодеценијске каријере глумила је у више од 100 представа и више од 50 ТВ серија и филмова. Рођена 1918. године у Старом Бечеју, Бранка Веселиновић је постала је једна од најистакнутијих глумица на домаћој сцени током своје 84-годишње каријере. Од 7. септембра 2022. године, након смрти америчке глумице Марше Хант, постала је најстарија глумица на свету. Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. Са тек 19 година, отишла је на праксу Српско народно позориште у Новом Саду и играла у представи Карлова тетка. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Уметничко позориште у Београду.

Као веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, али је нешто касније он, као амерички држављанин, одлучио да се врати у Америку, док је она остала у земљи, па су се због тога растали. Само годину дана након што је прешла да глуми у Београд, немачки окупатори затворили су позориште. После окупације глумила је у Народном позоришту, а потом и у Југословенском драмском где се појавила и у првој представи 3. априла 1948. у комаду Краљ Бетајнове. У наредним деценијама играла је на сценама свим београдских позоришта и остварила више од 100 улога. Само у ЈДП-у, својој матичној кући, одиграла је више од 40 улога. Улога Гине у Ожалошћеној породицу донела јој је Стеријину награду 1964. године.

У САД је на енглеском играла главну улогу у представи Мајка храброст и њена деца. Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и Награде Мали принц за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.

Удала се за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића 30. септембра 1948. године и остала у браку са њим све до његове смрти 2012. године. Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ деци са инвалидитетом. Била је полиглота и говорила енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик. (извор РТС)

Град Крагујевац расписао је литерарни конкурс „Ђурђевдански венац“ за ученике основних и средњих школа за 2023. годину. Конкурс је отворен од 1. до 28. фебруара ове године, на теме: 1. Улицама престоног Крагујевца, 2. Крагујевац – то сам ја и 3. Крагујевац – душа с траговима времена која пролазе њиме. Аутори најбољих радова биће награђени новчаним наградама, а комисија ће прогласити и добитника награде овогодишњег конкурса, чији ће аутор добити статуету Ђурђевданског венца.

О детаљима овог конкурса разговарамо са госп.Миљаном Бјелетићем, чланом Градског већа за културу.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић и Славољуб Милановић отац рано преминулог сина Богдана, потписали су данас Уговор о регулисању међусобних права и обавеза о заједничком финансирању изградње Дечијег одмаралишта на Бешњаји. Одмаралиште ће, на иницијативу оца понети име „Богдан Милановић“.

Идеја се родила пре нешто више од две године, али потписивању уговора и покретању поступка изградње, претходио је читав низ припремних радњи и папиролошких процедура, с обзиром на то да се парцела налази на територији града Јагодине, што је додатно успоравало сваки корак. Коначно, усвојени су сви неопходни планови и предат захтев за издавање грађевинске дозволе.

Иза нас је недеља о Митру и Фарисеју. Пре пет година о недељи посвећеној смирењу разговарали смо са ондашњим клириком Епархије шумадијске јерејем Небојшем Ракићем.

Удружење Рес Публика објавила је јавно саопштење које вам преносимо у целости, а о разлозима за ово реаговање разговарамо са Бојаном Влајовић Савић, чланицом овог удружења.

„Градска управа за друштвене делатности града Крагујевца наставља да беспотребно оптерећује медије сувишним административним захтевима и тако им отежава учешће у медијском конкурсу. Поред тога, остаје затворена за предлоге удружења Рес Публика, које
трећу годину заредом указује на ову лошу праксу и предлаже градској управи да конкурс спроводи на начин како то чини ресорно министарство. Решење о регистрацији из Агенције за привредне регистре, решење из Регистра медија који води иста Агенција, потврда да нису у стечају, само се део обимне документације која се тражи од учесника у конкурсу. Овај захтев је споран, пошто је реч о подацима из јавних база, који су доступни свим грађанима, па и службеницима градске управе. Додатно, инсистирање да сва
документација буде у оригиналу или овереној фотокопији, излаже беспотребном трошку локалне медије који су годинама на ивици опстанка због тешке финансијске ситуације. Оваква пракса Градске управе за друштвене делатности је нарочито неправедна, имајући у виду да медијски конкурс, упркос законској обавези, у Крагујевцу годинама није расписиван (од 2015. до 2021.) као и да медији који конкуришу углавном добијају по 300.000 динара. Док двадесетак медија дели скромних 11 милиона динара, привилегована Радио- телевизија Крагујевац и ове године добиће 60 милиона и то не по систему „ФТ1П- Фали ти један папир“. Тешко је разумети овакво поступање и захтеве градске управе у ситуацији када је приоритет државе дигитализација и развој електронских услуга, док градска власт тврди да Крагујевац развија као „смарт цитy“. Као организација која се годинама залаже за унапређење квалитета јавног информисања и заговара закониту и транспарентну доделу новца медијима у циљу заштите јавног интереса грађана и грађанки Крагујевца, Рес Публика ће наставити да инсистира да градска управа услове конкурса прилагоди пракси коју годинама примењује ресорно министарство. И поред неиспуњеног обећања „све ваше примедбе и сугестије имаћемо у виду приликом расписивања следећег Конкурса“ наставићемо да локалној самоуправи, медијским удружењима и јавности указујемо на проблеме са којима се сусрећу локлани медији у Крагујевцу.“

Због друштвеног активизма и филантропије, професор Александар Кавчић, оснивач Фондације „Алек Кавчић“ добио је награду недељника НИН за личност године. Ова фондација омогућила је ученицима основних школа у Србији потпуно бесплатне уџбенике у пдф формату, као и штампане уџбенике по цени од 2,2 дин по страни, што је вишеструко нижа цена од оне по којој се продају уџбеници страних издавачких кућа које послују у Србији.

Какав је тренутно пресек стања на тржишту уџбеника у нашој земљи, у колико основних школа у Србији се користе уџбеници ове фондације, важи ли за ове уџбенике она стара „колико пара, толико музике“, тј. губи ли се на квалитету науштрб цене, када ће бити готови уџбенички комплети за основну школу и постоји ли идеја да фондација у неком тренутку крене да израђује и уџбенике за средње школе, само су нека од питања која отварамо у данашњем разговору са проф.Кавчићем, инжењером и научником који је познат по свом патенту за читање записа са магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм света.

Монографија „АпотеозаАнархија” Видана Папића проглашена је за најбољу крагујевачку књигу у 2022.години на манифестацији Дани крагујевачке књиге. Одлуку је једногласно донео трочлани жири у саставу: Марија Стефановић Јовановић, графички дизајнер, Биљана Нешић, новинар културне рубрике Радио Београда и Гордана Вучковић, библиотекар у завичајном фонду Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу.

„Брзина и време у којем данас живимо наметнуло је други и другачији однос према опреми и дизајну књиге, потискујући је у други план. Исконску лепоту књиге анонимни монаси су вековима неговали, минуциозно украшавајући странице краснописом, илуминацијама (минијатурама, иницијалима) и орнаментима (заставицама). Зато су књиге изазивале дивљење, скоро страхопоштовање. Данас се ретки одлучују да буду модерни дијаци и својим талентом по сваку цену одбране лепоту књиге. Један од ретких је и Видан Папић” стоји у образложењу жирија манифестације Дани крагујевачке културе.

Овогодишњи, 10. Дани крагујевачке књиге завршавају се последњег дана фебруара представљањем градских књижевних удружења, а детаљни програм представља нам Гордана Вучковић, библиотекар у завичајном фонду Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу.