Категорија: Гостопримница

На Сретење Господње, 15.фебруара 2023.године, Књажевско – српски театар обележава 188 година од оснивања. Дан Театра биће обележен доделом награда – Статуете „Јоаким Вујић“, прстена са ликом Јоакима Вујића и годишњих награда, као и изложбом радова студената Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу.

О детаљима овогодишњем програма за Дан Театра разговарамо са госп.Младеном Кнежевићем, директором Књажевско – српског театра.

На дан када Црква прославља Свете бесребренике и чудотворце Кира и Јована, 13. фебруара 2023. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у крагујевачкој катедралној цркви Успења Пресвете Богородице, током које су произнесене молитве призива Светог Духа за благословен рад Савета Шумадијске епархије чије је пленарно заседање одржано након Литургијског сабрања у Владичанском двору у Крагујевцу. На седници су чланови Савета, клирици и лаици, разговарали са својим Архијерејом о томе шта је све остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2022. године, али и о томе, како, ако Бог допусти, унапредити оно што је недовршено (Тит 1, 5).

Скуп на коме је саслушан извештај Епископа Господина Јована о вршењу Богом поверене свештеничке, учитељске и пастирске дужности и старању о спасењу епархиота, као и указивања чланова Савета да се сви видови црквене мисије побољшају, карактерисао је дух речи Светог апостола Павла: „Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос“ (1. Коринћанима 3, 9-11).

Током 2022. године, у којој је ушао у тридесету годину свог архијерејског служења, а двадесете у Шумадијској епархији, Његово преосвештенство Епископ Господин Јован Свету Литургију служио је 346 дана поучавајући вернике кроз проповеди на јеванђељска зачала и друге светописамске одељке смислу и начину хришћанског живота, као и смислу и значају празника који су се прослављали.

У години која је иза нас, Епископ је освештао пет новоподигнутих цркава(Свих светих на брду Светињи, Светог Пантелејмона у Коморану, Преображења Господњег у Остриковцу, Светог архиепископа Никодима у Америћу, Светог архангела Михаила у Буковику), једну обновљену и један манастирски параклис. За нове храмове освећена су два темеља. Од нових црквених објеката, Шумадијска епархија добила је три капеле за прилагање свећа, крстове за два храма, звона за два храма, шест иконостаса, фрескописе у две цркве, два парохијска дома, један темељ за парохијски дом, три трпезара и један манастирски конак.

Рукоположено је пет кандидата у ђаконски и свештенички чин, један у јерођакона и два у јеромонаха. Рукопроизводство у чин чтеца примило је пет кандидата. Више свештеника и свештеномонаха одликовано је одговарајућим достојанством.

Чињеница да се за упис у први разред богословија пријавио само један кандидат свакако није повољна, па је Епископ предузео низ активности да се ова ситуација више не би поновила. Бројем уписаних кандидата на високе богословске школе може се бити задовољно.

Што се тиче броја кандидата који подносе молбу за рукоположење и он се смањује. Епископ је навео да се примају молбе само кандидата који су завршили неки од богословских факултета и за које се утврди да имају способност за обављање ђаконске или свештеничке службе.

Имајући у виду број Литургија које је Епископ Господин Јован служио током прошле године, јасно је да су канонске посете парохијама и манастирима редовно вршене, а настојало је да буду посећене и парохије у којима је до сада Архијереј ређе служио. Недељним и празничним данима претежно се служи ван Крагујевца, док су радни дани резервисани за Литургије у крагујевачким храмовима. Епископ у извештају још истиче: „Сматрамо да на пољу духовног раста и развоја наших епархиота постоји пуно простора за даљи напредак. Следујући тим богољубивим потребама наших епархиота широм Епархије шумадијске, по Нашем благослову организована су предавања, промоције, изложбе и разне друге свечаности.“ О овоме, као и о братским састанцима током Великог поста на којима се читају богословски реферати свештеника, о Великогоспојинским свечаностима, литијама у Недељу православља и за Тројице, Светосавској свити у Аранђеловцу јавност, верска и световна, обавештава се путем свих савремених медијских платформи.

На основу детаљног прегледа црквеноадминистративног и материјално финансијског пословања парохија и црквених општина може се констатовати да се црквеноадминистративне књиге, у највећем броју, воде уредно, да се храмови и порте држе у пристојном стању, да црквеноопштински управни одбори обављају своје дужности у оквирима својих овлашћења као и да се материјално финансијско пословање одвија у складу са црквеним прописима.

Шумадијска епархија има 214 парохија од којих се шест стално опслужују због малог броја верника. Тренутно у Епархији служи 217 парохијских свештеника и 19 ђакона у 202 парохијске и филијалне цркве. Скоро петина парохија није устању да материјално издржава парохијске свештенике, тако да је и 2022. године настављено са пружањем помоћи овим свештеницима из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама. Број ових парохија се сваке године повећава за једну или две.

У Епархији шумадијској постоји 24 манастира (Света Петка у Сибници тренутно упражњен), и то 12 мушких у којима сада живи 21 монах и 12 женских живи 44 монахиње. Ове године основан је један нов манастир, Светог Пајсија у Шуљковцу код Јагодине. Број житеља манастира Епархије шумадијске се благо увећава.

У знак признања добротворима и приложницима цркава и манастирадодељено је више епархијских одликовања и других архијерејских признања.

Извођење верске наставе у основним и средњим школама била је посебна брига Архијереја и других епархијских тела. У Шумадијској епархији настава се изводи у 91 основној школи и 33 средњих. Верску наставу изводи 137 вероучитеља коју похађа 36 394 ученика од 56 740 уписаних, што је 64 одсто.И о Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Епископ се старао приљежно, а материјално су је помагали свештеници и верници.

Чланови Епархијског савета са одобравањем су прихватили извештај о вишеструком ангажовању свештенства и верног народа Шумадијске епархије на пружању помоћи потребитима, у оквиру сопствених институција (Земља живих у Брајковцу, Дом за децу Свети Василије Велики у Маршићу), или преко државних или општинских социјалних установа. Прикупљана је помоћ и за пострадале у Украјини и за ревитализацију српских средина на Косову и Метохији. Сви свештеници су дали велики допринос како би више фондова Епархије обављали своју функцију. У циљу унапређења хуманитарне делатности на подручју Епархије шумадијске, на овогодишњој седници, донета је одлука о оснивању Верског добротворног старатељства.

Епархијски расходи током 2022. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра, који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, пословање предузећа „Црквене шуме“, епархијске поклоничке агенције „Ходочашће“ и делатност хуманитарног фонда Доброчинство, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Са седнице Епархијског савета Епархије Шумадијске у наш програм се укључује одговорна уредница Радија Златоусти, Гордана Јоцић.

„Арт Кварт“ из Крагујевца жели да обележи март као месец у коме слави женско стваралаштво организовањем колективне изложбе под називом „Уметност је женског рода“ која ће представити жене уметнице, њихове радове учинити видљивијим и доступнијим широј публици. Жеља је да уметност изместимо из институционализиваних простора и приближимо је публици која иначе не посећује галерије, а истовремено промовишемо женско уметничко стваралаштво. Изабрани радови ће бити изложени у Биг Фасхион центру у Крагујевцу од 4. до 12. марта. Ауторка чији рад буде изабран као најбољи моћи ће да самостално излаже, а о најбољим радовима
одлучиваће жири у саставу – доц. др Миа Арсенијевић, сликарка и теоретичарка уметности, доц. др вишемедијске уметност Марина Илић и дипломирана графичка дизајнерка Слађана Марковић.
Право учешћа имају уметнице са територије Србије пунолетне уметнице које поседују неки вид формалног уметничког образовања – завршену средњу уметничку школу или факултет /академију уметности. Позив је отворен до 27. фебруара.

О детаљима овог конкурса разговарамо са Верицом Нерић, испред Удружења „Арт Кварт“.

Почетком фебруара напустио нас је један од најпознатијих ововремених православних теолога митрополит пергамски Јован (Зизјулас), причасник Васељенске патријаршије. Митрополит Јован је био чест гост Српске цркве посебно Браничевске епархије чији је епископ његов ученик, па смо данас о оцу Јовану разговарали са протођаконом др Златком Матићем, који је био често модератор његових предавања.

Радна група за израду Локалног антикорупцијског плана града Крагујевца 2023 – 2026 представила је нацрт планског документа на коме су радили у протеклих осам месеци. Презентацији у згради Градске управе присуствовали су Немања Ненадић, програмски директор и Злата Ђорђевић из организације Транспарентност Србија, представници стручне јавности и медији које је у име града поздравила Ана Петровић, помоћник градоначелника за културу и информисање:

Најстарија глумица на свету и легенда српске глумачке сцене, Бранка Веселиновић, преминула је у 105. години. Током осмодеценијске каријере глумила је у више од 100 представа и више од 50 ТВ серија и филмова. Рођена 1918. године у Старом Бечеју, Бранка Веселиновић је постала је једна од најистакнутијих глумица на домаћој сцени током своје 84-годишње каријере. Од 7. септембра 2022. године, након смрти америчке глумице Марше Хант, постала је најстарија глумица на свету. Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. Са тек 19 година, отишла је на праксу Српско народно позориште у Новом Саду и играла у представи Карлова тетка. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Уметничко позориште у Београду.

Као веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, али је нешто касније он, као амерички држављанин, одлучио да се врати у Америку, док је она остала у земљи, па су се због тога растали. Само годину дана након што је прешла да глуми у Београд, немачки окупатори затворили су позориште. После окупације глумила је у Народном позоришту, а потом и у Југословенском драмском где се појавила и у првој представи 3. априла 1948. у комаду Краљ Бетајнове. У наредним деценијама играла је на сценама свим београдских позоришта и остварила више од 100 улога. Само у ЈДП-у, својој матичној кући, одиграла је више од 40 улога. Улога Гине у Ожалошћеној породицу донела јој је Стеријину награду 1964. године.

У САД је на енглеском играла главну улогу у представи Мајка храброст и њена деца. Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и Награде Мали принц за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.

Удала се за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића 30. септембра 1948. године и остала у браку са њим све до његове смрти 2012. године. Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ деци са инвалидитетом. Била је полиглота и говорила енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик. (извор РТС)

Град Крагујевац расписао је литерарни конкурс „Ђурђевдански венац“ за ученике основних и средњих школа за 2023. годину. Конкурс је отворен од 1. до 28. фебруара ове године, на теме: 1. Улицама престоног Крагујевца, 2. Крагујевац – то сам ја и 3. Крагујевац – душа с траговима времена која пролазе њиме. Аутори најбољих радова биће награђени новчаним наградама, а комисија ће прогласити и добитника награде овогодишњег конкурса, чији ће аутор добити статуету Ђурђевданског венца.

О детаљима овог конкурса разговарамо са госп.Миљаном Бјелетићем, чланом Градског већа за културу.