Категорија: Гостопримница

Традиционална манифестација „Дани крагујевачке књиге“ свечано је отворена јуче на галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“. Присутнима се беседом обратио професор Прве крагујевачке гимназије и песник Саша Миленић:

У наставку је преглед стања крагујевачког издаваштва у 2023 изнела Гордана Вучковић, самостални књижњичар у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вук Караџић:

Додељене су и повеље за најбољу крагујевачку књигу 2023. године. Награду су понела издања из Народног музеја Шумадије и издавачке установе „Каленић“ Епархије шумадијске:

ДАНИ КРАГУЈЕВАЧКЕ КЊИГЕ замишљени су тако да вишедневним разноврсним програмима прикажу крагујевачку издавачку и стваралачку продукцију у претходној години. Циљ организатора је да укаже на значај Завичајног фонда који треба да садржи сву библиотечко-информациону грађу, књижну и некњижну, која се У и О Крагујевцу објави током године. Манифестација обухвата и много шири дискурс завичајности – представља завичајне ауторе (појединце и удружења) који различитим интересовањима и хобијима баштине традицију и културу Крагујевца и околине.
Мото манифестације садржан је у цитату завичајног аутора Слободана Павићевића: „У Крагујевцу највише волим људе који воле свој град. За 50 година очекујем да ће Крагујевац бити мера Шумадије. То значи да Шумадија буде најуређеније домаћинство Србије, а Крагујевац буде њена гостинска соба“.

На Правном факултету у Крагујевцу биће одржане једанаесте „Сретењске беседе“, такмичење у беседништву. На овогодишњем такмичењу, које организује професор др Срђан Владетић, учествоваће једанаест студената Правног факултета. Они ће беседити на задате и на слободне теме.

Такмичаре ће оцењивати жири: проф. др Емилија Станковић – редовни професор у пензији, Звонко Марковић – председник Адвокатске коморе Крагујевац, Мирко Демић – књижевник, Славица Ковачевић –шеф централног деска информативног програма РТС-а, Младен Кнежевић – директор Књажевско – српског театра и доц. др Бранимир Радмановић –психијатар, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.

За музички део програма овогодишњег такмичења биће задужен Предраг Обровић који ће извести неколико нумера, а глумац Милић Јовановић извешће одломак из представе „Витомир“ Андрије Брзаковића.

ПРАЗНИК СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА ТОРЖЕСТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН У ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У ДРЕНУ< Духовним старањем и благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, залагањем Верског добротворног старатељства и трудом волонтера ВДС-а, свештенство Епархије шумадијске, у организацији Архијерејског намесника орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, у Архијерејском намесништву орашачком уручило је пакете помоћи онима којима је она била најпотребнија. Добротворна делатност обухватила је помоћ у храни и хигијенским производима, али пре свега духовну потпору у овим тешким временима; Пастирски апел верном народу Епархије рашко-призренске на Косову и Метохији: "Суочавајући се са крајње тешком ситуацијом за наш народ на Косову и Метохији, осећамо пастирску обавезу и потребу да охрабримо наш верни народ који је сваким даном све више изложен отвореној репресији косовских власти, као никада до сада од завршетка оружаног сукоба 1999. године" каже на почетку пастирског апела Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, додајући да се "институционални терор Приштине спроводи на разне начине, притворно пред светом под видом тобожњег поштовања закона, а заправо са циљем да се наш народ подстакне на исељавање и напуштање простора на којима вековима живи". Преосвећени Владика Теодосије у наставку каже: "Свакодневна груба манифестација полицијске силе, претреси, хапшења, неосновани притвори, претње, онемогућавања примања пензија и социјалних доприноса, уз грубо толерисање наметнутих албанских општинских власти на северу Косова које немају легитимитет већине грађана, користе се као средство присиле и против нашег народа коме се онемогућава нормалан живот, основна права и слободе. Очигледно, за власти у Приштини, Срби су били и остали грађани другог реда и то се види на сваком кораку без обзира на лицемерна позивања на Устав и законе Косова, по којима би ваљда сви грађани требало да имају иста права, а најугроженији посебно заштићени. Овакво понашање не само да не доприноси решавању проблема, већ продубљује неповерење, ствара етничке баријере и нетрпељивост и руши све оне мостове који су до сада били изграђени између српског и албанског народа на Косову и Метохији. Оваква ситуација краткорочно можда користи властима у Приштини, али дугорочно све нас заједно држи таоцима нестабилности, неизвесности и тешке економске ситуације, па није ни чудо да толико велики број младих косовских Албанаца напушта Косово и тражи бољи живот у иностранству. Дубоко осећајући и проживљавајући страдање свог народа који нам се свакодневно обраћа за помоћ, упућујемо овај апел – не косовским властима, јер очигледно немају спремности да створе нормалне услове за живот нашег народа и изграде визију друштва у коме би сви људи без обзира на етничко порекло и веру живели мирно и сигурно; нити међународним представницима, који и поред званичног става да се свима мора омогућити нормалан и равноправан живот, прећутно толеришу насиље приштинских власти, посебно косовске полиције, већ самом нашем верном народу са којим је Српска Православна Црква вековима делила све невоље у току османске оскупације, у време страдања у Првом и Другом светском рату, у време комунистичке власти као и у току свих новијих збивања, посебно од 1999. до данас. Наша Црква је још од пре оружаног сукоба изражавала оштро неслагање са политиком тадашњег режима у Београду према албанском цивилном становништву, као што је и после рата отворено сведочила и подизала глас против насиља које су спроводиле разне екстремне албанске групе на Косову и сво време се залагала за дијалог и заједнички живот. И поред свега тога, Црква је претрпела и сама насиље, 150 наших храмова је уништено, а више десетина гробаља вандалски оскрнављено. Улога Цркве није да се бави политиком, али када њен народ страда од неправде, она има дужност да подигне свој глас против терора. Ми нисмо у позицији да одлучујемо о политичким решењима, али имамо дужност да без обзира у каквом друштву живели, да чинимо све што до нас стоји да се поштује достојанство свих људи, њихова људска и верска права и слободе. Нажалост, косовске власти су на све што је наша Црква чинила последњих 25 година одгвориле притисцима на саму Цркву, којој се отворено негира идентитет, основне верске и имовинске слободе. Такво понашање не може да донесе добра никоме јер оно што се на неправди гради неизбежно пре или касније се урушава, и то вреди за све оне моћнике овога света који злоупотребљавају силу и власт против оних који нису заштићени. Такви никада не могу ништа постићи осим да осрамоте своје име пред историјом. Не каже случајно велики Његош: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.“ Зато апелујемо на наш народ да у овим тренуцима покаже достојанство, храброст, снагу, народно јединство и трпљење. Вековима смо управо на овим еванђелским принципима и верности Богу и нашем светосавском предању сачували и веру, и језик и своје име и сећање, окупљајући се у нашим светињама, остајући верни завету Светога Кнеза Лазара који је од универзалног значаја за све у свету – „да је за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“. Ово није само обична фраза, већ дубока истина. Прошла су многа царства али Црква Христова коју чине њен народ са свештенством и монаштвом остала је и опстала и дан данас се Његово име слави широм света. Зато у овој ситуацији не смемо да будемо малодушни. Не смемо да допустимо да будемо застрашени, јер свако насиље долази из страха и несигурности, сваки страх и брига из недостатка вере у Бога. Духовно најмудрији људи овога света никада нису показивали насиље већ су својом мудрошћу и добротом према свима задобијали друге и зато су упамћени у историји. Зато је овакво арогантно понашање власти у Приштини израз пре свега кукавичлука и слепе мржње, јер лако је спроводити терор над онима који нису заштићени и који на Косову и Метохији живе као живи таоци. Управо стога не смемо да попустимо пред уценама, ваћ да се за своја права боримо мирно, достојанствено, остајући пре свега одани Богу и привржени овом чудесном простору, где вековима живимо и опстајемо. Сетимо се само терора који је вршен над нашим народом у време претходних векова османске власти али и храбрости нашег народа који је и поред свих тешкоћа остајао као свој на своме и није напуштао родни крај, своје светиње, своја гробља. Господ нас учи да се молимо за оне који нас прогоне и чине зло, а да на мржњу не одговарамо мржњом и насиљем. Наш народ треба и мора да зна да су се мењале многе власти на овом простору али да је са њим била и остала његова Црква као ткиво које све нас заједно обједињује и држи као Тело Христово, што Црква и јесте. Зато у свим овим тешкоћама позивамо наш народ да уз своју Цркву, као верна деца Светог Саве, Светог Кнеза Лазара, бројних светитеља који су просијали и живели на Косову и Метохији очувамо и сачувамо присебност, мир и чврсто поверење у Бога да нас неће оставити. Са таквом вером неће нас поразити ниједна сила овог света, а казна онима који чине зло и неправду је увек у Божијој руци. Стално се, зато браћо и сестре, присећајмо молитвених прозби нашег светог Патријарха Павла који је у своје време прогона наше Цркве и сам носио крст са својим верним народом на Косову и Метохији као Епископ рашко-призренски и молио се Господу: "Господе, како је много непријатеља који војују против нас и говоре: нема им помоћи ни од Бога ни од људи. Господе ти нам ружи руку своју да останемо народ Твој и по вери и по делима. Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине твоје, и не допусти да буде због неправде наше или мржње према било коме. Исто тако се молимо и за непријатеље, да их Господ човекољубиви одврати од насиља над православним народом нашим, да нам не руше храмове и гробове, децу не убијају и народ не прогоне, него да се и они обрате на пут покајања, правде и спасења". Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ [audio mp3="https://radiozlatousti.rs/wp-content/uploads/2024/02/hriscanski-meridijani-13.02.2024.mp3"][/audio]

Студенти Ликовних уметности Филолошко-уметничког факултета покренули су петицију „Хоћемо простор, не обећања!“ и упутили је магистру Зорану Комадини, редовном професору и декану Филума у Крагујевцу.

Иако би јавност овим насловом помислила да је реч о захтеву за изградњу зграде ФИЛУМА о којој се више од две деценије спекулише, циљ студената са одсека Ликовних уметности ФИЛУМ-а је исељавање из „алтернативних“ просторија ОШ „Ђура Јакшић“ и обезбеђивање другог простора са адекватним условима за рад.

За разлику од преходних петиција, ова петиција скренула је медијску пажњу, а крагујевачки портали објавили су и фотографије простора у којима студенти овог одсека бораве пет дана у недељи.

Упркос бројним покушајима да се проблем политизује и незваничној подршци неких професора, студенти подвлаче да је реч о студентској петицији од које, до исељења и премештања радног простора из ОШ „Ђура Јакшић“, неће одустати.
Ни декан ФИЛУМ-а мр Зоран Комадина, ни ректор Универзитета у Крагујевцу до данас се нису званично обратили студентима.

Више на ову тему у данашњем издању Гостопримнице говоримо смо са Анђелом Маслак и Николином Николић, студенткињама треће године Ликовне уметности на Филолошко-уметничком факултету, Универзитета у Крагујевцу:

У Хотелу Крагујевац вечерас у 18 сати отвара се Академија предузетништва 4.0. Какав је концепт Академије предузетништва, да ли је затворен конкурс за ову годину, шта полазници могу да науче и у којој мери похађање ове академије може променити живот, појашњава нам Игор Кецман, испред Академије предузетништва.

Прва крагујевачка гимназија добитница је Светосавске награде за 2023. годину, коју додељује Министарство просвете Републике Србије. Тренутно ову школу похађа око 1400 ученика, распоређених у 56 одељења, а подучава их 135 наставника. Како изгледа настава у овако великој школи, у којој се мери настава модернизује у складу са технолошким иновацијама, да ли је дозвољено коришћење мобилних телефона на часу, има ли вршњачког насиља у овој школи и које се новости припремају за будуће генерације, сазнајемо у разговору са директорком Прве крагујевачке гимназије, гђом Славицом Марковић.

У петак, 26. јануара 2024. године, у 19 сати, у Студентском културном центру у Крагујевцу, биће одржано предавање „Како памтимо Холокауст у Србији?“. У улози предавача наћи ће се др Олга Манојловић Пинтар, испред Института за новију историју Србије. О предавању говоримо са Миленом Нешић Павковић, руководиоцем Центар за студије сећања Универзитета у Крагујевцу.