Članaka u kategoriji Гостопримница

ЖИКА ТРАКИЋ, ТУРИСТИЧКИ ПОСЛЕНИК

Већ готово пола века бави се професионално туристичким радом. Са самим именом Жике Тракића и његовом пословном биографијом „поклапа” се и историја организоване туристичке делатности у граду. Још од гимназијских, феријалних дана путовања су његов живот.
Пре скоро тридесет година Тракић доноси за то време храбру одлуку – да покрене прву, приватну туристичку агенцију у тадашњој СФРЈ „Холидеј”.
Његов став је одувек био да водич мора да анимира групу и омогући јој да посети и обиђе све оно што је значајно да се види на тој тури. Од тог гесла нисмо одустао ни данас, после 50 година.
У време најжешћих санкција и хипер инфлације 1993. године решио је да направи путовање које ће се памтити. Био је то одлазак за Грчку, до Атине, са посетом Солуну, 28. октобра на дан Светог Димитрија, заштитника тога града, када је у цркви била изложена хиландарска Богородица тројеручица, дакле јединствена прилика да је уживо виде и жене којима није дозвољен приступ на Свету гору.
Током својих путешествија Жика Тракић боравио је на многим светим местима и значајним православним светињама и то у многима по чак више пута. Управо с евратио са Крфа где је боравио током Васкршњих празника па су ти утисци још најсвежији.

САША МИЛЕНИЋ, ПЕСНИК

Саша Миленић је рођен 1967. године у Фочи. Основну школу и гимназију завршавио је у Крагујевцу, а дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Поезију пише од раног детињства, а у јавни књижевни живот укључује се још као основац, нарочито као гимназијалац, када сарађује са многим омладинским и књижевним листовима у земљи. 1984. године осваја и прву награду на Мајским сусретима песника средњошколаца Југославије у Кикинди. Као студент учествује у обнављању Књижевне омладине Србије и ангажује се као уредник поезије у њеном гласилу Књижевна реч. Од тада учествује и у друштвеној борби за развој политичког плурализма, демократије и либерално-демократских идеја. Био је у више сазива председник Скупштине града Крагујевца и народни посланик у Народној скупштини републике Србије. Ради као професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији.

Да јеванђеоска порука о „виделу свету” вреди и за песнике, те да се „свећа не пали да би је покрили судом” сведочи и овај најновији портрет овог песника. Сви стихови у овој емисији су из Миленићевих збирки „С коца и конопца” и „Црно на бело” или из периодике публиковане након њих.

ЗОРАН ЗОКИ ПЕТРОВИЋ, ФОТОГРАФ

Данашња емисија „Гостопримнице” рађена је са конкретним поводом. Наиме, прошле недеље у заиста, заиста препуној Свечаној сали крагујевачке Гимназије одржана је промоција фотомонографије „Крагујевац за почетнике и староседеоце”, аутора, познатог крагујевачког фотографа Зорана Зокија Петровића. Петровић је овим ексклузивним и заиста вансеријским фотографским али и издавачким подухватом желео да обележи две деценије свог професионалног рада.
Уредници издања били су наш познати књижевник Видосав Стевановић и Петровићев пријатељ и колега – фотограф Предраг Михајловић Циле, чији ћете суд о овом делу такође имати прилике да чујете у данашњој „Гостопримници”, а по самој замисли аутора Петровића ова књига не представља пуку фото-разгледницу нашег града него је у њеном центру збивања и одабраних фотографија пре свега – човек, јер Петровић сматра да градове чине људи а не објекти.
У својој каријери Зоран Зоки Петровић, радио је за све градске и бројне националне листове, часописе и портале, а као фотограф који је запослен у фирми чији је здатак промоција града имао је прилике да фотографише бројне наше цркве и манастире и то не само у нашој епархији.
Добитник је престижне фотографске награде за портрет патријарха Павла урађен приликом освештавања темеља храма у Шумарицама.

ВОЈИСЛАВ ВОЈА СПАСИЋ, ГРУПА „АРХАНГЕЛИ”

Гост данашње „Гостопримнице” је оперски певач и професор соло певања на крагујевачком Филуму Војислав Воја Спасић, који је, баш на Божић, прошле године са својим пријатељем и музичаром Манетом Марићем осмислио и покренуо вокално инструментални састав „Архангели”, велики и бројан музички колектив чије је обележје разноврстан репертоар и сјајни извођачи.
У саставу „Архангела” су и симфонијски и велики народни оркестар, бенд и ревијални оркестар, соло певачи и веће и мање певачке групе и скупине, по потреби, диригенти, бројни музичари свих профила, по чијем мишљењу не постоји лоша музика већ само њена лоша интерпретација.
Иако, састављени махом од млађих људи, под уметничким руководством Воје Спасића, њихов репертоар је разноврсан и широк и „покрива” како они сами кажу најразличитије музичке правце и жанрове: од српске духовни и црквене музике, преко наших етно и народних песама, ромских или руских, јеврејских духовних песама али и квалитетних музичких нумера забавне музике не само из наше земље и региона већ са свих меридијана, што им је омогућило да се само за годину дана представе нашој најширој публици на свим медијима са националном фреквенцијом.
Свој први концерт одржали су из хуманитарних разлога, ради прикупљања средстава за лечење наше колегинице, новинарке Катарине Мировић, и по Спасићевим речима – тако ће и остати јер никада до сада нису, нити ће одбити наступ на хуманитарним манифестацијама.

СЛАВОЉУБ ГАЛИЋ ЂАНИ, ЗЛАТАР

Гост данашње гостопримнице је најпознатији крагујевачки златар али и један од најзначајнијих српских јувелира и дизајнера накита Славољуб Галић Ђани.
Потврда вредности његовим колекцијама је и пријем у Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) чији је члан постао још давне 1995. године као први дизајнер накита и јувелир у тој бранши.
За своју колекцију накита „Снови Хиландара” у којој је спојио злато и дијаманте са гвожђем из манастира Хиландар (употребни предмети које је добио уз благослов манастирског братства) добио је престижну „Вукову награду” за област уметности и културе.
Славољуб Галић Ђани успешно је излагао у земљи и иностранству а живи и ствара у свом родном Крагујевцу.

ЗОРАН ИЛИЋ БРАДА, ВАЈАР

Гост данашње емисје „Гостопримница” је познати крагујевачки вајар Зоран Илић, кога у нашим, овдашњим чаршијским али уметничким круговима Креагујевчани ословљавају карактеристичним надимком Брада.
Господин Илић, рођен је баш прекопута наше Саборне цркве, и иако је на почетку требао да постане фризер за даме, изгледа да га је сама локација његовог рођења предодредила за нешто више и узвишеније.
Почео је као и многи његови ликовно надарени вршњаци у уметничком студију Дома омладине а потом је ѕавршио ликовну академију у Београду. Радио је дуго у крагујевачким средњим школама – ШУП-у – Този Драговићу али и и у Дирекцији за урбанизам.
Први пут је боравио у Хиландару давне 1982. године и од тада се Светој гори враћао преко 20 пута.
Наш данашњи гост је и хаџија јер је пре шест година био, и то баш за Васкрс на хаџилуку у Светој земљи.
Његов рад инспирисан је вером, православљема али и српском историјском и духовном баштином и заоставштином. Радио је дуго и на рестаурацији бројних цркава на ширем нашем подручју.
Аутор је монументалног крста који стоји на улазу у наш град и један је од најпрепознатљивијих градских симбола али бисти историјских личности попут споменика краљу Александру код Соколане у Старој Колонији или Јовану Ристићу са оне стране Лепенице.
Баш због тога као човек и уметник не може да схвати да се овај град ниакда нијеодужио, макар бистом, кнезу Милошу Великом – који га је како он каже – Крагујевцом и учинио.

АЛЕКСАНДАР ЛАКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК

Ретко чије стваралаштво је толико испуњено и прожето вером, духовношћу али и баштином и древним наслеђем попут оноиг, нашег данашњег госта, крагујевачког књижевника и лекара Александра Лаковића.
Овај пре свега песник а све чешће и есејиста и књижевни критичар има за собом успешну каријеру у два смера, као лекар – пецијалиста интерне медицине и као аутор бројних збирки песама, есеја или путописних монографија попут оне посвећене Хиалндару.

За свој песнички рад награђиван је „Кондиром косовске девојке“, освојеном на Видовданском песничком бденију 2014. године а добитник је награде „Милан Богдановић“ коју Културно-просветна заједница Србије додељује за најбољу књижевну критику домаће књиге објављене у листовима, часописима, на радију и телевизији у Србији, у 2013. години.

Главни је уредник је књижевног часописа Кораци, из Крагујевца.

У данашњој „Гостопримници” песник Александар Лаковић сам рецитује своје стихове из збирке „Повратак у Хиландар” која је инспирисана његовим првим од многих боравака у овој немањићкој задужбини и српској светињи.

МАРИЈА ПЕРОВИЋ, ПЕСНИКИЊА

По први пут у емисији „Гостопримница” имамо гошћу, песникињу Марију Перовић. Стваралаштво младе крагујевачке песникиње Марије Перовић искључиво је инспирисано нашом вером, црквом, православном баштином, духовницима, светитељима и светињама попут немањићког манастира Милешеве…

Своје стихове Марија Перовић пише искључиво руком презирући све савремене технолошке гаџете а по први пут, екзклуѕивно и премијерно у „Гостопримници” јавно чита своје стихове.