Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА „ПИЈАНИСТКИЊА И ВОКАЛНА УМЕТНИЦА АНА СТЕФАНОВИЋ СВОЈИМ КОНЦЕРТОМ ЗАТВАРА ФЕСТИВАЛ КУЛТУРА“

ТЕЛОК у оквиру фестивала „КУЛЛТУРА“ организује солистички концерт пијанисткиње и вокалне уметнице Ане Стефановић, вечерас, у Галерији „Ђура Јакшић“ са почетком у 19 часова.

На програму ће се наћи композиције Грига, Рахмањинова, Шопена, композиције саме Ане Стефановић, али и евргрин музика попут песама „Девојко мала” и „Ако те питају”.

О ТЕЛОКУ, фестивалу „Куллтура“ и вечерашњем концерту говоримо са председником удружења ТЕЛОК, г. Стефаном Миливојевићем:

ГОСТОПРИМНИЦА-„Критичко суочавање с нацистичком прошлошћу“ вечерас у СКЦ-у поводом Дана сећања на жртве Холокауста

Предавање под називом „Критичко суочавање с нацистичком прошлошћу“, које организују Центар за студије сећања при Универзитету у Крагујевцу и СКЦ, биће одржано сутра од 21 час у Контакт галерији СКЦ-а.

Поводом 22. априла, Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Студентски културни центар Крагујевац, у сарадњи са Центром за студије сећања при Универзитету у Крагујевацу, организује предавање: Критичко суочавање с нацистичком прошлошћу у роману У сенци мога брата (2003) Увеа Тима.

Гоњен неопходношћу да разјасни важне делове сопствене биографије, али и да нама и себи приближи слику генерације која је одрастала усред рата вођеног у име нацистичких идеала, Уве Тим пише о свом брату, кривици и сећању.

Предавач је доц.др Милена Нешић Павковић:

ГОСТОПРИМНИЦА – Ненад Борисављевић победник фото конкурса “Крагујевац кроз објектив“

Крагујевачки фотограф Ненад Борисављевић победник је наградног фото конкурса “Крагујевац кроз објектив“, a фотографије приспеле на овај конкурс изложене су у Дому омладине. Циљ конкурса била је промоција културних, историјских и природних карактеристика Града Крагујевца.
У разговору са Ненадом Нешом Борисављевићем откривамо чари фотографије, шта је потребно за бављење фотографисањем и о идеалном тренутку за настанак квалитетне фотографије.

ГОСТОПРИМНИЦА- ПОХВАЉЕН КРАГУЈЕВАЧКИ ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ

Дом здравља Крагујевац је у завршном кварталу 2021. године остварио највишу капитациону оцену и заузео прво место у категорији свих домова здравља у Србији од 155 здравствених установа примарног нивоа здравствене заштите. У формирању просечне оцене Дома здравља Крагујевац, учествовали су сви изабрани педијатри, гинеколози и лекари опште медицине са својим оценама по предвиђеним критеријумима капитације.

Поред тога што је прилика да се прикаже да Министарство здравља оцењује рад примарне здравствене заштите и бодује, не само прегледе пацијената већ и како наши лекари воде рачуна о хроничним пацијентима, како спроводе превентивне прегледе и друго, прилика је и да се грађанима пошаље порука да Крагујевац има добру здравствену заштиту јер су три здравствене установе из Крагујевца међу првих седам најбоље рангираних установа у Републици Србији, рекао је др Василије Антић, директор Дома здравља Крагујевац и захвалио се на разумевању, финансијској и организационој подршци коју град Крагујевац пружа.

Завод за здравствену заштиту радника је на седмој позицији од 155 здравствених установа у Србији и то је веома битно за све нас. Представља успех свих здравствених установа јер сарађују и пружају међусобну подршку, рекла је др Нада Миловановић, директорка Завода за здравствену заштиту радника Застава. Високе капитационе оцене за рад пуним капацитетом и пружање квалитетне и доступне здравствене заштите свим нашим осигураницима у време епидемије, добиле су четири докторке у Заводу. Наравно да увек има места унапређењу и на томе ћемо радити у наредном периоду, рекла је др Миловановић.

Завод за стоматологију је по много чему јединствена установа у Србији. Једина је која се бави искључиво стоматолошком здравственом делатношћу и као таква постигла је изванредне резултате, не само по обиму и пружању стоматолошких услуга, него и по њиховом квалитету, истакао је др Зоран Кецојевић, директор Завода за стоматологију. Завод услуге не пружа само пацијентима са територије града Крагујевца већ и пацијентима целог шумадијског округа који према заводу као специјалистичкој здравственој установи гравитирају, истакао је он и честитао свим лекарима, сестрама и помоћном особљу што су остварили изузетне резултате нарочито у доба пандемије због чега је њихов значај још већи.

ГОСТОПРИМНИЦА – Цвети у Старој цркви у Крагујевцу

У недељу 17. априла 2022. године када наша Света Црква прославља празник Цвети, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литругију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

Владици Јовану су саслуживали ректор крагујевачке Богословије “Светог Јована Златоуста” протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, старешина Старе Цркве протојереј – ставрофор Милић Марковић, професор крагујевачке Богословије “Светог Јована Златоуста” и парох Старе цркве протојереј Александар Борота, протонамесник Бранислав Матић и управник информативне агенције епархије шумадијске јереј Дејан Марковић, те протођакони Иван Гашић и Мирослав Василијевић.

Благословом Епископа верном народу беседом се обратио ректор др Зоран Крстић подсетивши на дијалог апостола са Господом у ком га питају ко је највећи у Царству Небеском:

ГОСТОПРИМНИЦА – Патријарх Порфирије: Господ није дошао да влада овим светом, него је дошао да служи спасењу свих људи

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 17. априла 2022. године, на Цвети, свету архијерејску Литургију у капели Светог Саве при Православној гимназији Катарина Бранковић Кантакузина у Загребу.

”Сваки сукоб, сваки неспоразум, а нарочито када говори оружје, а не језик љубави, јесте пораз и срамота сваког од нас, пораз човека као иконе Божје”, истакао је патријарх Порфирије.

ГОСТОПРИМНИЦА – Почетак Страсне седмице

Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе – Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.

Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК – Понедељак Страсне (Страдалне) седмице посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа који су предсказани у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши, а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт. Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски.

ГОСТОПРИМНИЦА – Нова метода у колоректалној хирургији

Лекари Одељења колоректалне хирургије Клинике за општу хирургију УКЦ Крагујевац уводе нову ELAPE процедуру у оперативно лечење пацијената са узнапредованим карциномом завршног дела дебелог црева. Прву операцију, колоректални хирурзи УКЦ Крагујевац, обавиће са проф. др Зораном Радовановићем, директором Института за онкологију Војводине и едукатором у области хирургије карцинома ректума, а нашем радију обратили су се и др Далибор Радојковић, колоректални хирург Клинике за општу хирургију УКЦ Крагујевац и проф. др Слободан Милисављевић, в.д. директора УКЦ Крагујевац