Гост данашње „Гостопримнице” је др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије „Свети Јован Златоусти” и главни и одговорни уредник „Каленића” издавачке установе Епархије шумадијске. О значају ове издавачке куће, њеним почецима, старим и новим издањима као и плановима разговарамо са ректором Крстићем.
Članaka u kategoriji Гостопримница
ГОСТОПРИМНИЦА – Владимир Вања Мараш, ходочасник и мисионар Хиландара
Гост данашње „Гостопримнице” Владимир Вања Мараш, Крагујевчанин из Улице војводе Мишића мисионар Хиландара и ходочасник светогорски и хиландарски који већ више од три деценије ходи том светом земљом.
Дуго је био наш колега и успешно се бавио новинарством али, како сам каже – та његова велика љубав „усахнула” је после многих бура и перипетија од 9. марта 1991. година па на даље.
Али зато, љубав и поштовање према Хиландару и Атосу није.
Бивао је и у „водама” приватника али и данас као пензионер и даље ходочасти по Светој гори и управо је баш недавно дошао из манастира.
Ни сам не зна колико је пута тачно боравио на Светој гори а, било је година када је што због себе, што због обавеза и водећи групе ходочасника на Атос одлазио и по 12 – 13 пута. Многи Крагујевчани су у овој нашој највећој светињи биравили по први пут – баш захваљујући њему. Један је од иницијатора да се на Светој гори у самој близини Хиландара – после векова и векова подигне болница за монахе, искушенике и раднике на Атосу која и данас стоји као трајна задужбина нашег града Крагујевца.
ГОСТОПРИМНИЦА – Предраг Јаковљевић Обреновић „Хералдика Обреновића”
Гост данашње „Гостопримнице” је Предраг Јаковљевић Обреновић, који је прошлог четвртка, 16. марта у Конаку кнеза Михаила (а, где би друго) нашег Народног музеја одржао предавање на тему „Хералдика Обреновића од псеудохералдизма до савремене хералдике”.
Са господином Јаковљевићем Обреновићем, иначе потомком ове владарске породице разговарамо о, не само о почесима хералдике, ове помоћне историјске науке у нас, него и о њеном стању данас у Србији у 21. веку и правимо паралелу како и колико је она развијена и заступљена у другим, развијенијим земљама.
ГОСТОПРИМНИЦА – Миливоје Миша Штуловић, сликар
Гост данашње емисије „Гостопримница” је сликар Миливоје Миша Штуловић. Однедавно је у пензији. После скоро четири деценије рада у крагујевачком Театру, од своје матичне куће опростио се за Сретење, на дан позоришта, са сценографијом најновије премијере „Ујка Вања” коју је режирао Јован Грујић.
Ликовни уметник Миливоје Миша Штуловић, пре 37 година почео је каријеру у тадашњем Театру „Јоаким Вујић” као сликар – извођач, наследивши на том месту легендарног Мојсија Поповића. за скоро 40 година у позоришту реализовао је на стотине „туђих” сценографија и више десетина својих. Оснивач је Галерије „Јоаким” у Театру и један од покретача ликовне колоније „Мостови Балкана”. Сада, полако, у првим пензионерским данима ствара у новом простору – атељеу на ћошку Карађорђеве и Кнеза Милоша.
ГОСТОПРИМНИЦА – Село Јабучје као хиландарски метох
У новом броју „Каленића” (1/2017)издања Шумадијске епархије изашао је текст Негослава Јованчевића „Како је село Јабучје код Крагујевца даровано манастиру Хиландар”. Текст је рађен по повељи коју издаје након добијања деспотске титуле 1402. године и последње за живота своје мајке књегиње Милице – деспот Стефан Лазаревић по којој поклања у баштину село Јабучје великосхимници Јевраксији (деспотици Јелени, монахињи Јефимији, удовици деспота Угљеше) уз одобрење да га она може приложити „ради своје душе” манастиру Хиландару.
О, овом открићу, које на нови рачин расветљава да центар српске духовности, културе, па и државе ниеј био само, како се код нас (па и у историјској науци) каже „искључиво јужно од Крушевца”, разговарали смо са аутором текста Негославом јованчевићем, замеником главног и одговорног уредника Каленића” и професором на крагујевачкој Богословији „Свети Јован Златоусни”.
ГОСТОПРИМНИЦА – Крагујевачко певачко друштво на Фестивалу православних хорова у Белорусији
Крагујевачко Певачко Друштво у периоду од 8. до 11. фебруара наступило је као једини хор из Србије на 16.-том Међународном хорском фестивалу „Каложска Благовест“ у граду Гродно – Белорусија на такмичарском делу фестивала међу хоровима из Русије, Белорусије, Украјине, Пољске, Јерменије, Румуније.. и на ревијалном делу фестивала где су одржали вечерњи концерт и тако представити српску, хорску културну баштину града Крагујевца и Шумадије.
На 16. Међународном православном хорском фестивалу „Каложска Благовест“ у граду Гродно – Белорусија, чланови нашег Певачког Друштва је освојило признање – Лауреата Трећег степена, у категорији световних аматерских и професионалних мешовитих хорова и ансамбла.
Сви наступи Крагујевачко Певачко Друштва у граду Гродно били су пропраћени аплаузом и овацијама од стране белоруске публике. Крагујевачком Певачком Друштву је указана част и од стране Белоруске Православне Цркве, па су и добили посебне награде од тамошње Епархије.
У данашњој „Гостопримници” разговарамо са Ђорђем Цатићем, хоровођом или уметничким руководиоцем овог друштва и дугогодишњим професором у нашој Музичкој школи о њиховим утисцима са гостовања у Белорусији као и даљим плановима њиховог хора.
ГОСТОПРИМНИЦА – Изложба о Амиџи Паштрмцу
Друштво историчара Шумадије, у сарадњи са Историјским архивом Шумадије и Народним музејом Крагујевац, а под покровитељством Града Крагујевца, у оквиру обележавања Дана државности Србије (Сретењске свечаности) отвара документарну изложбу „Сима Милосављевић Паштрмац – Амиџа, први човек престоног Крагујевца ”о овом нашем знаменитом сународнику. Амиџа је значајан за Крагујевац и због чињенице да једина сачувана грађевина из комплекса Милошевог двора носи назив по њему – Амиџин конак, који је уједно, уз Стару цркву, и најстарији сачувани објекат у Крагујевцу (из 1818. године). Изложба се отвара у понедељак, 13. фебруара у Народном музеју Крагујевац, у Конаку кнеза Михаила, у 18 часова.
О значају Симе Милосављевића Паштрмца – Амиџе, у данашњој „Гостопримници” разговарамо са ауторима изложбе етнологом Ненадом Карамијалковићем и историчарем Славком Степановићем.
ГОСТОПРИМНИЦА – Светосавска награда Видану Папићу
Прошле недеље на нашем Универзитету попрви пут је додељена Светосавска награда за животно дело. Први лауреат овог признања је сликар, графичар и професор на ФИЛУМ-у Видан Папић. О томе због чега не воли за своје занимање да користи израз дизајнер, као и чиме се све бавио у области примењених уметности, али и о одласку на Атос, одрастању код деде проте у ужичком крају и искуству израде пода у нашој Саборној цркви разговарали смо са гостом данашње „Гостопримнице” господином Виданом Папићем.
