Članaka u kategoriji Гостопримница

ГОСТОПРИМНИЦА – Владимир Поломац, професор ФИЛУМ-а о истраживању српске средњевековне писмености

Из штампе је недавно изашла књига госта данашње емисије „Гостопримница” Радија „Златоусти”, Владимира Поломца, професора крагујевачког ФИЛУМА – „Језик повеља и писама српске деспотовине”. Ова монографија, представља прерађену и проширену верзију Поломчеве докторске дисертације „Језик повеља и исправка деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића” коју је наш данашњи гост „Гостопримнице” одбранио 2011. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.
Данашњи гост „Гостопринице” ванредни је професор на Катедри за српски језик на ФИЛУМ-у, предаје Старословенски језик и Историју српског језика и предано истражује српску средњовековну писменост, посебно српске средњовековне повеље и писма 15. века, као и српске средњовековне поменике 15-18. века.
Сарадник је угледног часописа који се бави нашом медијавелистиком „Стари српски архив” који издаје београдски Филозофски факултет.

ГОСТОПРИМНИЦА – Промоција зборника посвећеног династији Обреновић

Промоција тротомне стручне публикације „Обреновићи у музејским и осталим збиркама Србије и Европе“
одржана је у четвртак, 3. новембра у Народном музеју Крагујевац.
Негујући успомену на династију Обреновић, Музејско друштво Србије прихватило је предлог Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца да буде организатор скупа и израде стручне каталошке публикације под називом „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“. Циљ овог пројекта је да се евидентирају и у форми каталога публикују сви предмети везани за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије.
Чланци такође садрже и веома интересантне податке који сведоче о односу Обреновића и појединих крајева Србије, као и поуздана сведочанства о тадашњим људима, како присталицама тако и противницима династије.
Као уредници ове својеврсне едиције потписују се Александар Марушић и Ана Боловић, кустоси Музеја рудничко-таковског краја.
У стручној каталошкој публикацији „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ публикована су три прилога колега из Крагујевца, и то: Бојане Топаловић и Мирослава Бановића, „Заоставштина Обреновић у Народном музеју Крагујевац” Горана Милосављевића, Ненада Карамијалковића и Славка Степановића „Обреновићи у збиркама Историјског архива Шумадије у Крагујевцу” и Јевђе А. Јевђевића
„Обреновићи у приватној колекцији Јевђевић”
У данашњој емисји „Гостопримница” Радија „Златоусти” имаћете прилике да чујете разговоре и изјаве свих релевантних учесника ове промоције као и крагујевачких аутора радова заступљених у овом капиталном зборнику.

ОД 10 до 13 – Протест запослених у РТК

Јуче је испред зграде РТК у Улици Бранка Радичевића број 9 одржан протест запослених у Радио телевизији Крагујевац, због неисплаћених зарада и неиспуњавања обавеза из купопродајног уговора Радојице Милосављевића, бизнисмена из Крушевца који је пре годину дана купио ову кућу.
Протест радника РТК, подржали су чланови УГС „Независност” и неки од колега из осталих колега из других крагујевачких медија који нису ништа у бољој егзистенционалној ситуацији.
На скупу су говорили Горан Антонијевић, председник УГС „Независност” у РТК, као и Драган Милановић Пилац, председник Гранског синдиката за културу уметност и медије „Независност”, као и Момчило Ненадовић из новосадског Српског народног позоришта, Бојан Босиљчић испред синдиката РТС-а и Дејан Ђукановић, генерални поверилац „Независности” за Крагујевац. Такође, на скупу су се обратили и новинарка РТК Гордана Мировић и Југослав Југа Барјактаревић, како је најављен „најстарији новинар” запослен у Радио телевизији Крагујевац.

ПРОМОЦИЈА КРАГУЈЕВАЧКИХ ПИСАЦА НА 61. САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

У организацији крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” у уторак, 25. октобра на 61. Сајму књига у Београду, који је управо у току боравила је одабране делегација писаца који су имали заједничку промоцију својих дела у сајамској сали „Јанко Веселиновић”. Ове године уз помоћ Скупштине града, наша Библиотека је, после дужег низа година имала свој штанд на београдском Сајму књига на којем је промовисала не само своја издања него и осталих издавача овдашњих.
У данашњој емисији „Гостопримница” имаћете прилике да чујете изјаве учесника, организатора и гостију ове крагујевачке промоције на овогодишњем Сајму књига, као и неке, друге крагујевачке издаваче чија издања имају везе са православним и духовним издаваштвом, попут „Атоса” или „Каленића” – издавачке куће наше епархије.

Монографија у спомен четрдесетогодишњице упокојења Владике Валеријана

У спомен четрдесетогодишњице упокојења Владике Валеријана (Стефановића)Издавачка установа Епархије шумадијске „Каленић” објавила је споменицу „Валеријан Стефановић викарни Епископ будимљански и први Владика шумадијски”.
Књига коју представљамо у данашњој „Гостоприници” резултата је рада више аутора и садржи уводну реч Његовог преосвештенства епископа шумадијског господина Јована „Добро дрво добре плодове рађа”, рецензију др Дарагана Протића, протојереја ставрофора – ректора Богословије „Светог Саве” у Београду, али и сем опширне животне и радне биографије почившег Владике Валеријана и преглед стања и општих прилика у СПЦ пре, за време и после Другог светског рата, сећања савременика (Драгослав Степковић) на првог Епископа шумадијског, богату фото документацију и изабране проповеди Владике Валеријана.
Уређивачки одбор Споменице о Владици Валеријану чинили су: проф. др Зоран Крстић, протојереј ставрофор, Драгослав Степковић, протојереј ставрофор, Саво М. Арсенијевић, протојереј ставрофор, Рајко Стефановић, протојереј ставрофор и Негослав Јованчевић.
Уредник издања које представљамо у данашњој „Гостопримници” је Саво М. Арсенијевић, протојереј ставрофор а текст је приредио за штампу Негослав Јованчевић.
Књига је и мултимедијални пројекат јер Споменица садржи и диск на коме су забележени аудио записи – проповеди Владике Валеријана, његова жива реч из седамдесетих година.

Једанаести ЈоакимИнтерФест – Срећа прати храбре

У Крагујевцу се традиционално од 7. до 15. олтобра одржава ЈоакимИнтерФест, а у избору селектора Жељка Јовановића, у овогодишњој конкуренцији фестивалска публика је била у прилици да погледа осам такмичасрких представа из Србије, ужег и ширег региона. Овај, 11. ИнтерФест протекао је у знаку младих аутора и под слоганом „Срећа прати храбре”. У данашњој „Гостопримници”, својеврсној хроници ИнтерФеста, имаћете прилике да послушате најпедантнију хронику овогодишњег фестивала и његове бројне актере, од организатора и домаћина, преко чланова жирија (Милош Латиновић, Горан Цвеетковић…) и водитеља округлог стола (Драгана Бошковић) као и многих глумачких (Воја Брајовић, Сергеј Трифуновић, Андреј Шепетковски…) и редитељских имена која су протутњала на Великој Сцени гарда на Лепеници.

Као што је ред и доликује, госте су на отварању фестивала прво поздравили домаћини: мр Војо Лучић, директор крагујевачког Књажевско-српског театра који је организатор и домаћин смотре и Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу.

СРЕЋА ПРАТИ ХРАБРЕ – Жељко Јовановић, селектор 11. ЈоакимИнтерФеста

Селектор овогодишњег, 11. ЈоакимИнтерФеста – Жељко Јовановић, позоришни критичар из Београда у такмичарски програм увртстио је осам представа из ширег региона. Селекцијом фестивала, ове године доминирају млади аутори, писци и редитељи из Србије и региона. Међутим, ове године изостала је подршка Министарства културе, због чега је било тешко одржати квалитет фестивала у рангу претходних. Отуда, и слоган фестивала “Срећа прати храбре“.

Гост данашње емисије „Гостопримница” Радија „Златоусти” Жељко Јовановић, кроз своју селекторску експликацију не извештава нас само о репертоару фестивала него је то и уједно прецизна и тачна анализа потпуне позоришне слике у читавом региону. Посебна каратеристика овогодишњег Јоакиминтерфеста јесу млади аутори, нарочито писци и редитељи чије представе доминрају селекцијом фестивала. И чије поглед на свет на одеђени начин, по мишљењу нашег данашњег госта, обавезује и упозорава.

СПОМЕНИЦА МУЗЕЈА И СПОМЕН ПАРКА

Више од шест деценија трајања једне институције је дуг период, тако да Спомен-парк „Крагујевачки октобар” спада међу најстарије и најзначајније меморијалне паркове у свету, посвећене цивилним жртвама Другог светског рата. Основан је 23. септембра 1953. године на месту где је 21. октобра 1941. године стрељано и у 30 гробница сахрањено више хиљада Крагујевчана.
Прошлог петка, 23. септембра промовисана је Споменица промоцију „Спомен – парк Крагујевачки октобар 1953 – 2016, Музеј 21. октобар 1976 – 2016” која обухвата и прати тај дуги временски распон испуњен бројним активностима културе сећања, почевши од сталне бриге о изградњи и уређењу Меморијалног простора, организовању манифестација, пет сталних и осталих повремених, преко изложби, трибина, рада на издавачкој и библиотечкој делатности, сарадњи са домаћим и иностраним институцијама у култури и информативним радом са посетиоцима.