Категорија: Гостопримница

У организацији Музичког центра Крагујевац љубитеље музике до краја јануара очекује више догађаја које нам приближава пр ове крагуејвачке установе културе, Слободанка Боба Шмигић.

На језеру у Шумарицама, по јубиларни, 20.пут, у организацији Епархије шумадијске, Градске турстичке организације и Града Крагујевца, одржано је Богојављенско пливање за Крст Часни. Победник овогодишњег надметања је Митар Жарковић, чију изјаву слушамо у наставку, а за наш радио говори и Сашка Ивковић, вишегодишња учесница ове духовно – спортске манифестације.

У Дому у Горњој Сабанти сутра ће свечано бити отворена манифестација „Шумадијске зимске игре 2023“. О концепту ове манифестације, њеном здравственом, едукативном и такмичарском делу разговарамо са гђом Зорицом Јестровић, директорком Центра за стрна жита, институције која организује ову манифестацију.

Поводом приближавања празника посвећеном Светом Јовану Крститељу данас за саговорника имамо јереја Срђана Дангузовића, старешину храма Светог Јована Крститеља у Кончареву, који припада Црквеној општини Кончаревачкој, а архијерејском намесништву беличком. Са јерејем Срђаном разговарамо о историјату ове младе светиње, њеним ктиторима, животу ове цркве и благодати у виду чињенице да се у овом храму налазе честице моштију чак тринаест светитеља.

„Застава оружје“ је национално благо које треба сачувати, истиче господин Драган Илић, председник Самосталног синдиката ове фабрике. Радници ове компаније у више наврата протестом и штрајком изразили су и незадовољство и забринутост за будућност својих радних места, јер Надзорни одбор још увек није поставио генералног директора, што омета нормално функционисање ове фабрике.

О перспективи „Застава оружје“, значају ове фабрике за економску и идентитетску слику Крагујевца и страховима запослених за њихова радна места, разговарамо у данашњој „Гостопримници“.

У данашњем издању Гостопримнице о актуелним респираторним ифекцијама у нашем граду, малим богињама, туберкулози и превенцији малигнитета, говоримо са др Весном Ранђеловић, специјалистом опште медицине и изабраним лекаром из Амбуланте 2, здравствене амбуланте насеља Палилуле:

На петогодишњицу убиства Оливера Ивановића данас ће у Саборној цркви у Крагујевцу у 17 сати бити организовано паљење свећа у помен страдалом лидеру грађанске иницијативе “Слобода, демократија, правда”.

Оливер Ивановић рођен је у Пећкој болници, 1.априла 1953., од оца Богдана и мајке Олге, просветних радника, који су у том тренутку службовали у школи у селу Рзнић код Дечана, па је из тог разлога у свим његовим документима било уписано да је рођен у Рзнићу.
Основну школу започео је у Ђаковици, где је породица и живела све до 1965.године када су се преселили у Косовску Митровицу у којој завршава средњу Техничку школу.

Као прворођени син, у традиционалној војничкој породици пореклом из Црне Горе, а по жељи оца, 1971. године, уписује се на Војну академију у Загребу.
Желео је да буде пилот, али проблем са видом спречио га је у томе, па уписује машинство.
Иако је био одличан студент, живот под “шапком” како је говорио није био оно што жели и након успешно завршене треће године, напушта Војну академију и враћа се у Косовску Митровицу, где наставља и успешно завршава студије машинства.
Млад, перспективан и врло успешан у каратеу, током свог боравка у Загребу (КК “ТЕМПО”), по повратку у свој вољени град, започиње рад на популаризацији ове борилачке вештине међу младим људима.
Упоредо и сам напредује на истом пољу до титуле велемајстора у каратеу и међународног судије.
Карате клуб “Трепча”, који се касније трансформисао у Карате клуб “Ктитор” је уз његово свесрдно ангажовање, овенчан славом европских и светских шампиона.

Упоредо са ангажовањем у овом спорту, који је био једна од његових највећих љубави, уписује и завршава Економски факултет. “Економија је оно чиме сам одувек желео да се бавим” говорио је.

Каријеру успешног привредника започиње у Теретном “Косово трансу”, где врло брзо показује своје организаторске способности.
Неколико година касније следи фабрика “Мозаик плочице”, “Хепок” Мостар, “Хала спортова” у КМ, “Метохија”…
Почетак рата затиче га на месту заменика директора у предузећу “Фероникал из Глоговца” са седиштем у Приштини.

Политика никад није била предмет његовог интересовања, ипак, околности почетком рата гурнуле су га у ту причу, која ће остати важан сегмент до краја његовог живота.
Говорио је стране језике, поседовао специфичан прагматизам и коначно огромно поштовање у граду из кога није никада хтео да оде. И то је пресудило!
Људи са којима је у тим ратним данима делио добро и зло, у тада већ подељеном граду, од њега су то очекивали.
Ушао је у ту борбу!
У почетку била је то борба за голи живот људи са севера Косова, да би са временом и његовим све већим ангажовањем на том плану, прерасла у борбу за останак и опстанак Срба на Косову и Метохији.

Оливер Ивановић није био класичан политичар.

Био је човек који је радио за своју заједницу не угрожавајући друге, напротив. Идеја о суживоту била му је водиља. О томе ће 15 година након суровог рата, а након срамних оптужби да је извршио ратни злочин, говорити сведочења људи који су као представници међународних организација у ратном и послератном периоду боравили на Косову и Метохији, као и часних представника албанске заједнице.

Убијен је 16.01.2018.године са шест метака у леђа, на прагу свог другог дома, канцеларије у којој је основао своју ГИ Србија Демократија Правда.

За собом је оставио петоро деце: Николу, Жарка, Јанка, Киару и Богдана и траг човека, записано је на сајту који носи име и презиме Оливера Ивановића.

Први резултати пописа становништва, станова и домаћинстава из 2022. године показују да у Крагујевцу живи 8 000 мање људи у односу на претходни попис који је рађен 2011. године. Оно што је куриозитет, јесте чињеница да, иако људи има мање, домаћинстава и станова у Крагујевцу има више него раније. Шта је још показао последњи попис и када нас очекује попис пољопривредних газдинстава, сазнајемо у разговору са гђом Љиљаном Вуковић, начелницом Подручног одељења Крагујевац у Републичком заводу за статистику.