Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- НОВИ МУРАЛ НА КРАГУЈЕВАЧКОЈ КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА

Кућа у Карађорђевој улици, у којој је неколико месеци становао Ђура Јакшић, познати српски писац и сликар, док је службовао у Крагујевцу, након обнове, добиће и нови мурал. Идејна решења крагујевачкој публици биће представљена у среду, 22. фебруара од 19 сати. На ову тему говоримо са кустосом Куће Ђуре Јакшића, Мајом Станковић:

ГОСТОПРИМНИЦА – Предавања у организацији архијерејског намесништва беличког Епархије шумадијске

Са благословом епископа шумадијског Јована, дана 18. фебруара 2023. године, одржано је предавање протојереја-ставрофора Милоша Весина у новом парохијском дому цркве Светих апостола Петра и Павла на тему “Има ли исповести без покајања“. Ово је тек прво у низу предавања које очекује вернике јагодинског краја, а која организује архијерејско намесништво беличко епархије шумадијске. О наредним предавањима, темама и предавачима разговарамо са протојерејем Малишом Миловановићем.

ГОСТОПРИМНИЦА- ПРИЈЕМ ЗА ЧЛАНОВЕ ТИМА ЗА СПАСАВАЊЕ ИЗ РУШЕВИНА

За припаднике Управе за ванредне ситуације у Крагујевцу, који су били део тима Сектора за ванредне ситуације МУП – а Србије за спасавање из рушевина у Турској, градоначелник Никола Дашић организовао је данас пријем у Згради града.

У акцијама проналажења, спасавања и извлачења настрадалих из рушевина након разорног земљотреса у Турској учестовало је 45 припадника из Србије од којих је осморица из Крагујевца и спасилачки пас Зиги. Крагујевачки хероји, Иван Глишовић (вођа тима), Горан Ћираковић, Предраг Ђокић, Александар Симовић, Милош Илић, Милош Дробњак, Владица Момчиловић и Саша Бечановић данас су пред крагујевачким медијима говорили о дешавањима у Турској:

Какав изазов је био организовати читав тим у сат времена и од двадесет и пет добровољаца изабрати осморицу, говорио је Зоран Кочовић:

Градиначелник Крагујевца, Никола Дашић, још једном је изразио захвалност крагујевачкој екипи Спасилачког тима Сектора за ванредне ситуације МУП – а Србије:

ГОСТОПРИМНИЦА – Обележаванје 108. годишнјице смрти др Елизабет Рос

Крагујевачка градска управа обележила је 108. годишњицу смрти др Елизабет Рос и чланица страних санитетских мисија. Одржан је помен на Варошком гробљу, а био је организован и пријем за госте и званице.

ГОТОПРИМНИЦА- Представљен програм Године јубилеја – 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића

Дани кнеза Михајла, централни догађај у години јубилеја – 200 година од рођења кнеза Михајла Обреновића, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, одржаће се од 13. до 16. септембра, најављено је на конференцији за медије.

Учешће у креирању програма који ће у новом светлу приказати целокупан живот и дело кнеза Михајла Обреновића али и указати на значај његове политичке мисли и резултата политичког деловања, узеле су све установе културе, казао је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Народни музеј Шумадије, ЦЗНТК Абрашевић, Књажевско-српски театар, Историјски архив Шумадије, Музички центар, Дом омладине спајањем различитих уметности и нестандардних догађаја створили су концепт програма који ће обележити јубилеј.

Према значају деловања кнеза Михајла, чини ми се да смо успели да изградимо концепт који одише различитим активностима које спајају различите уметности и нестандарни програми којим ћемо обележити овај јубилеј. Програм је конципиран у две целине, истакао је Бјелетић, прва која подразумева реализацију програмских активности од стране установа културе а који претходе главном догађају – Дани кнеза Михајла уз учешће САНУ. Дошли смо до финалног програма који ће у најбољем светлу приказати личност кнеза Михајла у целини као и његове политичке мисли и политичког деловања имајући у виду да се ради о једном од најважнијих историјских владара Србије у XIX веку. Програмом је предвиђено 14 програмских активности у новим нестандардним формама уметничког стваралаштва и главне манифестације од 13. до 16. септембра.

Према историографским изворима кнез Михајло је рођен у шареном конаку који се налазио на матичној локацији Народног музеја Шумадије и осетили смо се позваним да покренемо иницијативу за обележавање овог јубилеја. Осим код града за обележавање јубилеја, иницијативу смо покренули НБС-у за издавање кованице са ликом кнеза Михајла и ЈП Пошта Србије за издавање поштанске маркице, казао је Милош Јуришић, директор Народног музеја Шумадије.

Програм обележавања јубилеја Народни музеј почиње изложбом радова за визуелни идентитет јубилеја, аутора Дејана Петровића. У сарадњи са фондацијом Краљевска кућа Обреновића у мају ће бити отворена изложба ’’Хералдика династије Обреновића’’ као и промоција књиге за децу ’’Боје наше историје’’. У оквиру Дана кнеза Михајла у Конаку ће гостовати изложба Народног музеја Србије из збирке графике владарски портрети Обреновића под називом ’’Како памтимо владаре’’ и отварање тематске мултимедијалне поставке у сарадњи Народног музеја и Историјског архива Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“.

Поводом јубилеја Историјски архив Шумадије издаће монографију ’’Кнез Михајло Обреновић’’ у којој ће бити представљен живот кнеза. Преглед докумената, преписки и писама са опсежним коментарима историчара Предрага Илића чиниће други део монографије а трећи ће бити посвећен уметничкој биографији кнеза Михајла, казала је Сања Живковић, директорка Историјског архива Шумадије.

ЦЗНТК Абрашевић од Матице српске је добио нотне записе и композиције у класичној форми који до сада нису снимљени. У студију Центра оркестар ће одсвирати ’’Ноте Михаила кнеза’’ којим ће српске игре 19. века доживети музичко издање а све ће то бити пропраћено игром нашег фолклора на промоцији у Књажевско-српском театру, најавио је Марко Лазовић, директор Центра Абрашевић. Имајући у виду да ће те ноте први пут бити снимљене, оставиће траг од националног значаја, истакао је Лазовић.

У сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, Народна библиотека ’’Вук Караџић’’ организоваће Међународни научни скуп ’’Обреновићи и књижевност’’. До сада је пријављено око 30 учесника, академика, професора књижевности и историје уметности који ће мултидисциплинарним приступом покушати да прикажу ликове Обреновића у српској књижевности, каже Мирко Демић, директор Народне библиотеке у Крагујевцу. На једном месту сва дела ће бити обједињена, у Зборнику са окуглог стола, као трајан запис онога што ћемо ове године радити у част кнеза Михајла:

ГОСТОПРИМНИЦА – 188 година од оснивања Књажевско – српског театра

На Сретење Господње, 15.фебруара 2023.године, Књажевско – српски театар обележава 188 година од оснивања. Дан Театра биће обележен доделом награда – Статуете „Јоаким Вујић“, прстена са ликом Јоакима Вујића и годишњих награда, као и изложбом радова студената Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу.

О детаљима овогодишњем програма за Дан Театра разговарамо са госп.Младеном Кнежевићем, директором Књажевско – српског театра.

ГОСТОПРИМНИЦА – Седница Епархијског савета Епархије Шумадијске

На дан када Црква прославља Свете бесребренике и чудотворце Кира и Јована, 13. фебруара 2023. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у крагујевачкој катедралној цркви Успења Пресвете Богородице, током које су произнесене молитве призива Светог Духа за благословен рад Савета Шумадијске епархије чије је пленарно заседање одржано након Литургијског сабрања у Владичанском двору у Крагујевцу. На седници су чланови Савета, клирици и лаици, разговарали са својим Архијерејом о томе шта је све остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2022. године, али и о томе, како, ако Бог допусти, унапредити оно што је недовршено (Тит 1, 5).

Скуп на коме је саслушан извештај Епископа Господина Јована о вршењу Богом поверене свештеничке, учитељске и пастирске дужности и старању о спасењу епархиота, као и указивања чланова Савета да се сви видови црквене мисије побољшају, карактерисао је дух речи Светог апостола Павла: „Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос“ (1. Коринћанима 3, 9-11).

Током 2022. године, у којој је ушао у тридесету годину свог архијерејског служења, а двадесете у Шумадијској епархији, Његово преосвештенство Епископ Господин Јован Свету Литургију служио је 346 дана поучавајући вернике кроз проповеди на јеванђељска зачала и друге светописамске одељке смислу и начину хришћанског живота, као и смислу и значају празника који су се прослављали.

У години која је иза нас, Епископ је освештао пет новоподигнутих цркава(Свих светих на брду Светињи, Светог Пантелејмона у Коморану, Преображења Господњег у Остриковцу, Светог архиепископа Никодима у Америћу, Светог архангела Михаила у Буковику), једну обновљену и један манастирски параклис. За нове храмове освећена су два темеља. Од нових црквених објеката, Шумадијска епархија добила је три капеле за прилагање свећа, крстове за два храма, звона за два храма, шест иконостаса, фрескописе у две цркве, два парохијска дома, један темељ за парохијски дом, три трпезара и један манастирски конак.

Рукоположено је пет кандидата у ђаконски и свештенички чин, један у јерођакона и два у јеромонаха. Рукопроизводство у чин чтеца примило је пет кандидата. Више свештеника и свештеномонаха одликовано је одговарајућим достојанством.

Чињеница да се за упис у први разред богословија пријавио само један кандидат свакако није повољна, па је Епископ предузео низ активности да се ова ситуација више не би поновила. Бројем уписаних кандидата на високе богословске школе може се бити задовољно.

Што се тиче броја кандидата који подносе молбу за рукоположење и он се смањује. Епископ је навео да се примају молбе само кандидата који су завршили неки од богословских факултета и за које се утврди да имају способност за обављање ђаконске или свештеничке службе.

Имајући у виду број Литургија које је Епископ Господин Јован служио током прошле године, јасно је да су канонске посете парохијама и манастирима редовно вршене, а настојало је да буду посећене и парохије у којима је до сада Архијереј ређе служио. Недељним и празничним данима претежно се служи ван Крагујевца, док су радни дани резервисани за Литургије у крагујевачким храмовима. Епископ у извештају још истиче: „Сматрамо да на пољу духовног раста и развоја наших епархиота постоји пуно простора за даљи напредак. Следујући тим богољубивим потребама наших епархиота широм Епархије шумадијске, по Нашем благослову организована су предавања, промоције, изложбе и разне друге свечаности.“ О овоме, као и о братским састанцима током Великог поста на којима се читају богословски реферати свештеника, о Великогоспојинским свечаностима, литијама у Недељу православља и за Тројице, Светосавској свити у Аранђеловцу јавност, верска и световна, обавештава се путем свих савремених медијских платформи.

На основу детаљног прегледа црквеноадминистративног и материјално финансијског пословања парохија и црквених општина може се констатовати да се црквеноадминистративне књиге, у највећем броју, воде уредно, да се храмови и порте држе у пристојном стању, да црквеноопштински управни одбори обављају своје дужности у оквирима својих овлашћења као и да се материјално финансијско пословање одвија у складу са црквеним прописима.

Шумадијска епархија има 214 парохија од којих се шест стално опслужују због малог броја верника. Тренутно у Епархији служи 217 парохијских свештеника и 19 ђакона у 202 парохијске и филијалне цркве. Скоро петина парохија није устању да материјално издржава парохијске свештенике, тако да је и 2022. године настављено са пружањем помоћи овим свештеницима из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама. Број ових парохија се сваке године повећава за једну или две.

У Епархији шумадијској постоји 24 манастира (Света Петка у Сибници тренутно упражњен), и то 12 мушких у којима сада живи 21 монах и 12 женских живи 44 монахиње. Ове године основан је један нов манастир, Светог Пајсија у Шуљковцу код Јагодине. Број житеља манастира Епархије шумадијске се благо увећава.

У знак признања добротворима и приложницима цркава и манастирадодељено је више епархијских одликовања и других архијерејских признања.

Извођење верске наставе у основним и средњим школама била је посебна брига Архијереја и других епархијских тела. У Шумадијској епархији настава се изводи у 91 основној школи и 33 средњих. Верску наставу изводи 137 вероучитеља коју похађа 36 394 ученика од 56 740 уписаних, што је 64 одсто.И о Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Епископ се старао приљежно, а материјално су је помагали свештеници и верници.

Чланови Епархијског савета са одобравањем су прихватили извештај о вишеструком ангажовању свештенства и верног народа Шумадијске епархије на пружању помоћи потребитима, у оквиру сопствених институција (Земља живих у Брајковцу, Дом за децу Свети Василије Велики у Маршићу), или преко државних или општинских социјалних установа. Прикупљана је помоћ и за пострадале у Украјини и за ревитализацију српских средина на Косову и Метохији. Сви свештеници су дали велики допринос како би више фондова Епархије обављали своју функцију. У циљу унапређења хуманитарне делатности на подручју Епархије шумадијске, на овогодишњој седници, донета је одлука о оснивању Верског добротворног старатељства.

Епархијски расходи током 2022. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра, који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, пословање предузећа „Црквене шуме“, епархијске поклоничке агенције „Ходочашће“ и делатност хуманитарног фонда Доброчинство, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Са седнице Епархијског савета Епархије Шумадијске у наш програм се укључује одговорна уредница Радија Златоусти, Гордана Јоцић.

ГОСТОПРИМНИЦА – Изложба „Уметност је женског рода“ у марту у Крагујевцу

„Арт Кварт“ из Крагујевца жели да обележи март као месец у коме слави женско стваралаштво организовањем колективне изложбе под називом „Уметност је женског рода“ која ће представити жене уметнице, њихове радове учинити видљивијим и доступнијим широј публици. Жеља је да уметност изместимо из институционализиваних простора и приближимо је публици која иначе не посећује галерије, а истовремено промовишемо женско уметничко стваралаштво. Изабрани радови ће бити изложени у Биг Фасхион центру у Крагујевцу од 4. до 12. марта. Ауторка чији рад буде изабран као најбољи моћи ће да самостално излаже, а о најбољим радовима
одлучиваће жири у саставу – доц. др Миа Арсенијевић, сликарка и теоретичарка уметности, доц. др вишемедијске уметност Марина Илић и дипломирана графичка дизајнерка Слађана Марковић.
Право учешћа имају уметнице са територије Србије пунолетне уметнице које поседују неки вид формалног уметничког образовања – завршену средњу уметничку школу или факултет /академију уметности. Позив је отворен до 27. фебруара.

О детаљима овог конкурса разговарамо са Верицом Нерић, испред Удружења „Арт Кварт“.