Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- НЕНАД ГУГЛ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ О „ПОРОДИЧНОЈ КРИЗИ КАО НОВОЈ ПРИЛИЦИ“ У ОКВИРУ СВЕТОТРОЈИЧКИХ ДУХОВНИХ СВЕЧАНОСТИ

У оквиру Светотројичких духовних свечаности, поводом славе Старе Милошеве цркве, епархија Шумадијска, под покровитељством града Крагујевца, сваке године током читавог месеца јуна организује бројна предавања и богат уметнички програм. Изузетак није ни текућа година. Након Литургијског сабрања и градске Литије на Духовски понедељак, Духовски уторак завршен је концертом Милоша Радовића у пратњи „Госн тамбиураша“ из Новог Сада и пијанисте Александра Радовића, а у петак је Крагујевчане и вернике у Сарој скупштини, на позив братсва Старе цркве, окупило предавање које је одржао Ненад Гугл, професор српског језика и књижевности, члан Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Тема предавања је била „Породична криза као нова прилика“. Вече је улепшао и дао му посебну естетску и духовну ноту Мушки певачки ансамбл „Канон“.
Пристне је у име братсва Старе цркве поздравио јереј др Стефан Дамјановић, ове године на Духовски понедељак одликован правом ношења црвеног појаса:

Преносимо Вам део предавања професора Ненада Гугла. Предавање у целини биће емитовано у емисији Док је сунца.

Мушки вокални ансамбл Канон

Отац Стефан позвао је присутне да исрате и наредна предавања у оквиру Светотројичких духовних свечаности, предавања презвитера др Александра Милојкова и презвитера др Оливера Суботића које очекујемо овог уторка и четвртка од 19 сати, на истом месту.

ГОСТОПРИМНИЦА – Како се суочити са змијама у граду

Ових дана Крагујевчани су се жалили на појаву змија у различитим деловима града, па чак и у најужем центру код кафане „Балкан“ где је једног суграђанина чак ујела змија. Нису то једине дивље животиње које се појављују у урбаним срединама, па смо са нашим гостом доцентом Растком Ајтићем са Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета разговарали о томе како се односити према њима, а причали смо и о једном смеру који је покренут на крагујевачком ПМФ-ом управо са циљем руковања дивљим животињама у граду.

ГОСТОПРИМНИЦА- ФЕСТИВАЛ ВИНА У ТОПОЛИ

Фестивал шумадијских вина у Тополи биће одржан сутра, 14. јуна 2025. године, на локацији Карађорђевог конака. Ово је једанаесто издање фестивала, који ће посетиоцима пружити прилику да уживају у шумадијским винима. О Фестивалу, овогодишњем окупљању и шумадијским винима говоримо са Сашом Новаковићем, председником Удружења винара Шумадије:

ГОСТОПРИМНИЦА- „ШТУКА КОД ЗУБАРА“ ЂОРЂА НЕШИЋА

“Штука код зубара”, прва збирка песама за децу и “дорасле”, песника Ђорђа Нешића из Бијелог Брда, представљена је крагујевачкој публици, у среду, 4. јуна, у Музеју бицикала и поп културе.
Књига је штампана у Бања Луци, у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и издавачке куће Бесједа. Илустрацију потписује књижевник Мирко Вуковић из Бања Луке.
У присуству аутора, Ђорђа Нешића, који је говорио своје стихове, програм уприличен на десној обали Лепенице употпунио је новинар Славко Бубало који је музички извео песме из збирке „Штука код зубара“. Бранислав Бијелић и Бошко Спасојевић спојили су музички таленат Бубала и Нешићеву збирку.

Представљање књиге организовало је Удружење Срба из Хрватске у сарадњи са Музејом бицикала и поп културе, те су се присутнима, у име домаћина, обратили књижевник Мирко Демић и Марко Стаматовић.

У наставку преносимо промоцију у целини:

Ђорђе Нешић, рођен 1957. године у Бијелом Брду, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.
Аутор је више збирки поезије, међу којима су Црв сумње у јабуци раздора (1985), Сурогати (1990), Чекајући створитеља (1995), Граница (2006), Полог (2016), Струне (2022) и збирка песама за децу Штука код зубара (2024). Такође, 2024. године објавио је треће, допуњено издање Лук и вода, завичајни речник с ушћа Драве у Дунав.
Награде: Бранкова награда (1985), Лаза Костић (1995), Милан Лалић (1995), Плакета Сарајевских вечери поезије (1999), Сава Мркаљ (2010), Повеља Венац слободе „Радомир Дракулић“ (2015), Змајева награда (2016), Дисова награда (2018), Венац Лазе Костића (2021), Вишњићева награда (2022).
Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, као и управник Културног центра Милутин Миланковић у Даљу. Живи у Бијелом Брду и Сомбору.

ГОСТОПРИМНИЦА – У недељу на Опленцу Фестивал хорова Митрополије шумадијске

Након Свете архијерејске литургије коју ће у Храму Светтог Георгија у Тополи на Опленцу служити Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски г. Јован са свештенством из Тополе и Крагујевца уследиће од 12 сати и Фести8вал хорова Митрополије шумадијске. Више о томе чућемо од протојереја Остоје Пешића.

ГОСТОПРИМНИЦА- Дан полиције у Крагујевцу обележен литијом и полагањем заклетве новопримљених полицијских службеника у Старој скупштини

Припадници Министарства унутрашњих послова обележили су дан и славу свог министарства и Дан полиције, 9. јуна 2025. године. Након учешћа у градској литији, новопримљени полицијски службеници положили су заклетву.
У згради Старе скупштине, у присуству представника града, округа, Војске Србије и колега из службе, 77 нових полицијских службеника и 12 нових ватрогасаца-спасилаца свечано је положило заклетву да ће у складу са Уставом и законима савесно и одговорно обављати своје дужности, у служби грађана Републике Србије.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић честитао је новим припадницима Министарства унутрашњих послова, истакавши да су одабрали позив који са собом носи велику част, али и велику одговорност, а за медије се осврнуо и на одликовање које му је уручио Митрополит шумадијски г. Јован и литију града Крагујевца:

У знак поштовања и сећања, уз меморијал са фотографијама и именима седморице припадника полиције Министарства унутрашњих послова Секретаријата у Крагујевцу страдалих у периоду од 1998. до 2001. године, градоначелник Крагујевца, начелник Полицијске управе и полицијски службеници, положили су венце и одали почаст храбрим службеницима који су изгубили животе бранећи отаџбину.

Дан полиције додатно је обележен изложбама и презентацијама на платоу испред Полицијске управе, где су најмлађи суграђани имали прилику да се упознају са лепотом и важности позива који носи одговорност, али и дубоку мисију – служити грађанима и чувати мир.

ГОСТОПРИМНИЦА- ЛИТИЈА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

У понедељак 9. јуна 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу поводом храмовне славе Светотројичког храма и литије Града Крагујевца.

Након Малог Входа Митрополит Јован је најпре одликовао свештеника Ненада Милојевића достојанством протонамесника и правом ношења црвеног појаса, рекавши да је то награда за досадашњи труд али још више подстицај за све оно што следи у животу Цркве у чему ће отац Ненад учествовати.

По благослову Вископреосвећеног Митрополита Јована, беседом се верном народу обратио ректор богословије Светог Јована Златоуста протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић који је рекао:

Након одслужене Литургије Високопреосвећени Митрополит Г. Јован преломио је Славски Колач чији је домаћин ове године био г. Зоран Чаушевић. Црквени одборник Старе Цркве.

Потом је Одликовао градоначелника града Крагујевца г. Николу Дашића орденом Новомученика крагујевачких и помоћника градоначелника за односе са црквама и верским заједницама г. Мирка Чикириза орденом вожда Карађорђа. Овом приликом је јереја Стефана Дамјановића, свештеника Старе цркве, одликовао правом ношења црвеног појаса.

Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Литијска поворка је састављена од верног народа, свештенства, монаштва, ученика крагујевачких основних и средњих школа, јединица МУП-а, одреда Комуналне полиције, ватрогасне бригаде, здравственеих радника, културо-уметничких друштава, кренула преко лепеничког моста, булеваром до Крста где је Митрополит Јован узнео молитве за Град и све становнике. Потом улицом Саве Ковачевића, др Зорана Ђинђића и 27. Марта назад до порте Старе Цркве.

Старањем културо-уметничких друштава: Удружење Срба из Хрватске Смиље и Абрашевић из Крагујевца, уприличен програм поводом Славе Старе Цркве и Литије Града Крагујевца.