Категорија: Гостопримница

У понедељак 24. јуна 2024. године, Високопреосвећени Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу поводом храмове Славе Старе Цркве и градске Литије.

Митрополиту Јовану су саслуживали Архимандрит Онуфрије Вранић, јеромонах Пајсије Илић, јеромонах Јован Прокин, Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, старешина Саборног храма у Крагујевцу протојереј Дејан Марковић, старешина храма Светог Саве на Аеродрому протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, старешина храма Светог великомученика косовског кнеза Лазара протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, Архијерејски намесник левачки и старешина Светотројичког храма у Крагујевцу (Стара Црква) протојереј-ставрофор Милић Марковић, старешина храма Светог Јоаникија Девичког протојереј Саша Амтонијевић, протонамесник Владан Костадиновић и протођакони Иван Гашић и Небојша Јаковљевић.

Чтецирали су Maркo Нешић, Павле Гашић, Вељко Ћојдер.

Митрополит Јован је благоизволео да jереја Владана Костадинoвића рукопроизведе у чин протонамесника:

Својим појањем Литургију је украсио хор Пресвете Богородице Саборног храма под вођством диригента протојереја Драгослав Милована.

Богослужењу су присуствовали градоначелник Града Крагујевца г. Никола Дашић, помоћници градоначелника Гордана Дамјановић и Мирко Чикириз, саветник градоначелника Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града Ивица Момчиловић, начелница шумадијског округа Биљана Стошић, начелник полицијске управе Владимир Шебек, начелник сектора за ванредне ситуације Зоран Кочовић, народни посланик Наташа Јовановић, потпуковник Ивица Недељковић, Дејан Луковић генерал жандармерије.

Верном народу се беседом обратио Владика Јован рекавши да: “Овај празник Педесетнице, празник Духа Светога, празник Свете Тројице, празник који означава испуњење и обећање свега онога што је наш Господ Исус Христос рекао и обећао ученицима непосредно пред своје Вазнесење на гори Маслинској и том приликом рекавши им да седе у Јерусалиму док се не обуку у силу са висине. И то се догодило на данашњи дан на празник који је круна свих празника и испуњење свих обећања које је Господ дао народу Божијем. И нама је Господ подари овај данашњи дан да се саберемо у овом Светом храму посвећеном Светој Тројици, дану славе овога храма и дану славе овога града Крагујевца и нека је срећна и Богом благословена слава и храма и града. Нека Дух Свети који све руководи и води у Цркви и у народу Божијем нека и нас води и руководи. Ако нас Дух Свети води и руководи нећемо никада погрешити, јер је Дух Свети је непогрешив. Нећемо никада скренути са правога пута већ ћемо увек бити на путу Божијем, на путу Царства Небескога, на путу Јеванђеља на путу Цркве, али да би били на том путу треба да се потрудимо да уђемо на тај пут јер постоје два пута. Један је који води у Царство Небеско, у живот вечни и онај други пут који не води у живот вечни у радост већ води у муку, тугу, патњу. Зато када год нас нађе та туга или било шта, требало би да се запитамо на који смо се пут ми упитили. Ако смо на Божији и ако нас нађу невоље, патње и муке Бог ће нам показати пут и дати снаге да савладамо и останемо на путу Божијем. На празник Духова Господ је послао Духа Светога и благодат је слишла на апостоле у граду Јерусалиму на Педесетницу, а зове се Педесетница зато што се он прославља у педесети дана од Васкрсења Господа нашега Исуса Христа. Апостоли су у Јерусалиму сведочили Христа распетога и Христа васкрслога, Њега као нашег Спаситеља, Њега као Цркву, Њега као Царство Небеско. Сведочили су они Њега као смисао и пуноћу, Њега као почетак и крај, Њега као критеријум и као мерило, Његао као смисао и пуноћу. И у Њему ћемо се сви мерити и огледати. Онај који који себе мери по Христу он ће се онда и огледати и Христу. Зато Христо и Јеванђеље ни требали да буду наше огледало, да сагледамо себе онакве какви заправо јесмо. У Њему ћемо се и мерити и огледати и само тако ћемо знати да ли смо на путу за живот вечни. На тај пут нас води Дух Свети. Тај Дух Свети који је сишао на апостоле, преобразио их и учинио их од плашљивих да постану неустрашиви. Од неуких учинио их је ученим. Рибаре нешколоване Дух Свети је научио много већим наукама и вредностима него што може човек стећи у овоме свету. Они су говорили разним језицима, јер сваки од присутних је чуо проповед на своме језику. Али фарисеји који су били непријатељи истине Христове почели су да се подсмевају апостолима да то што говоре различитим језицима је у ствари да су се напојили вина. Било је јутро а разумам човек не пије рано. И зато апостол Петар неустрашиво између свих апостола иступа и објашњава народу шта је то што се тог тренутка догађа. Да је то испуњење дато још у старом завету у Светим пророцима, да је то испуњење да ће у последњи дан Господ послати Духа Светога на сваког човека који је у исто време икона и слика Божија. Зато апостол Петар каже што ви данас чујете то је испуњење тога пророштва. Нису се апостоли накитили вина, већ је то Дух Божији, Дух силе Божије која је ушла у њих и зато они овако и делују, и како каже Свето Писмо, тада су многи поверовали у Христа, чак се наводи да је то било пет хиљада људи, они који нису веровали, али када су чули проповед јеванђеља када су чули ту истину они су поверовали и то је била прва “жетва” за Царство Небеско. То је дан када је Црква Христова рођена, зато се овај празник и зове рођендан Цркве. Тада је Црква Христова рођења на земљи и тада Црква Христова постаје у овоме свету и у свим верујућим народима центар око кога се народ вековима окупљао и окупља. По целој кугли земаљској, као што вам је познато, проповеда се управи то Јеванђеље које је Дух Свети оснажио, јер нам је сам Господ Исус Христос рекао када дође Дух Свети упутиће вас на сваку истину. Ко је у Христу и у Јеванђељу тај је управо у истини. Јеванђеље нам је огледало и оно нам не каже лажи, већ реци истину, Јеванђеље нам не каже кради, него не кради. Јеванђеље не каже чини зло другоме, већ чини добро другоме. То нам Јеванђеље говори и то је дан Светога Духа, Педесетнице, дан Свете Тројице. У потпуности су се открила на данашњи дан Света Тројица људима, то јесте открио се Бог у три Лица. То је оно што хришћане одликује од свих осталих религија и вера. Знамо и да има људи и оних који верују и у оног безличног Бога, измишљеног. Има оних који верују у мртве идоле и њих проглашавају Боговима. Али нама је открио Дух Свети да разликујемо шта је добро а шта није добро. Шта је добро, а шта је зло. Зато је само хришћанство то које верује у Свету Тројицу, односно Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога, али то нису три Бога већ један Бог у три лица. Тако ми исповедамо православну веру. И ми се и крштавамо у име Свете Тројице и тако задобијемо печат дара Духа Светога, што се чује да се изговара приликом крштења, и од тада ми који смо крштени постајемо христоносци и духоносци. Али требамо да проверава и којег духа носимо у себи Духа љубави, Духа мира или духа немира. Духа гордости или Духа смирења. Данас је врховни празник и круна свих празника и онога што се дешавало кроз цео стари и Нови завет до дана данашњег. И то ће се догађати до краја света и века. Управо данашњи празник означава рођендан Цркве и стицање индетитета бића цркве на земљи, а то је био начелни план Оца и Сина и Духа Светога, да овај читав свет претвори браћо и сестре у Цркву, у заједништво, у заједницу Бога и људи. Да овај читав свет претвори у Цркву, а човека да постави за свештеника и управитеља Божије творевине, и зато у Цркви све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. А сваки је крштен човек у неку руку свештеник јер сваки крштени човек стоји на челу своје породице, на челу цркве, на челу државе и од њега добрим делом зависи како ће тај брод и породице и цркве и државе да плови. Не може да се уздамо само у једнога човека већ таквим људима треба да помогнемо. Јер коме од нас не треба помоћ? Не треба ономе који мисли да све зна и који није спреман да послуша или да чује савет, а онај који не чује савет не чује ни Бога, али не чује ни себе. Браћо и сестре зато је Црква темељ наш овде на земљи и долазећи у цркву овде у заједницу љубави ми браћо и сестре на један непојмљив начин људима и несхватљив начин примамо Духа Светога и зато на крају свете литургије која је заједница Бога и људи ми певамо “видесмо Духа Светога”, и то је оно што нас вуче у Цркву и што изазива мир и радост коју налазимо у цркви, а то је у ствари дејство благодати Духа Светога која се излива на све нас који се окупљамо у Цркву као заједницу и Дух Свети нас укрепљује, снажи и бодри. Говори нам пао си, човек си, али устани и подићи ће те Господ. А када смо уплашени, када нешто или некога очекујемо треба да прибегава и у Цркву и да тражимо тог другога и да се ослонимо на њега. Да не мислимо да све можемо сами и зато треба да се молимо Богу у заједници. Јер Господ је рекао “где су двоје или троје у име моје сабрани ту сам и ја са њима”. Управо кроз заједницу и у заједници Цркве, у коју Дух Свети силази, ми се преображава, ми се мењамо ми онда пожелимо да будемо бољи него што јесмо. И заиста докле год човек не пожели да буде бољи он ће остати на оном нивоу на коме јесте. Дух Свети је тај који нас уједињује у свету заједницу љубави. Љубав је та која везује Бога са човеком и човека са Богом, али и човека са човеком. Апостол Павле каже да су плодови Духа Светога љубав. Љубав реч која тако често изговарамо али нисам сигуран да улазимо у суштини значења те речи шта је љубав. Љубав ће да понесе свакога другога човека без обзира да ли био он грешан или праведан, јер га љубав везује за другога. И зато каже апостол Павле да су плодови Духа Светога љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброта, уздржање и кротост. Ако поседујемо нешто од ових плодова и један онда благо нама. Ако један имао плод и њега испунимо и будемо испуњени тим плодом онда ће тај плод повући и друге плодове који ће нас украшавати и улепшавати духовно. Да се данас и увек молимо Духу Светоме да задобијемо те плодове, да нам Дух Свети да мудрост како треба да живимо, јер живети је велика мудрост поготову у времену у коме живимо. Али када ми постанемо бољи и време ће бити боље, када ми постанемо разумни биће нам све боље.

Зато се молимо Духу Светоме да се усели у нас и да нас он води и руководи!“

Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Литијска поворка је састављена од верног народа, свештенства, монаштва, ученика крагујевачких основних и средњих школа, јединица МУП-а, одред Комуналне полиције, ватрогасне бригаде, здравственеих радника, културо-уметничких друштава, кренула преко лепеничког моста, булеваром до Крста где је Митрополит Јован узнео молитве за Град и све становнике. Потом главном улицом назад до порте Старе Цркве где је преломљен Славски Колач чији је домаћин ове године била Славица Симоновић.

Потом је старњем културо-уметничких друштава: Удружење Срба из Хрватске Смиље и Абрашевић из Крагујевца, уприличен програм поводом Славе Старе Цркве и Литије Града Крагујевца.