У недељу четврту Великога Поста, светога Јована Лествичник, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јереј Дејан Марковић, свештенство храма Светога Саве, оци професори богословије Светог Јована Златоустог и игуман манастира Тресије протосинђел Серафим.
За певницом су појали богослови и дечији хор „Свети Сава“.
По прочитаном јеванђелском зачалу, а по благослову Преосвећеног Владике, беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић:
У наставку литургије Преосвећни Владика рукоположио је у чин свештеника јерођакона Јована (Прокина) професора богословије:
У понедељак, 27. марта 2023. год., са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована одржани су 15. Разговори о вери у младеновачком Храму. Тема овог сусрета је била: „Бог између вере и знања – могућност Богопознања данас“.
Изразивши захвалност на одзиву и радост због поновног сусрета, отац Марко Јефтић у свом уводном слову истакао да се налазимо у времену у којем је фокус интересовања често скрајнут од Бога. У контексту важности Богопознања, подсетио је на учење Светог Григорија Паламе, Архиепископа солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанској нествореној светлости и енергијама којима је Бог засијао на планини Тавор и која ће осветлити сваког човека након поста, најдубље молитве и духовног подвига самоодрицања.
У свом даљем излагању, отац Марко је рекао да Богопознање није само знање фактографских података већ да је то однос који варира у једној предивној динамици знања и вере. У том ритму знања о Богу и вере у Бога можемо доживети Богоспознају, Васкрсење, тежити савршенству. Богопознање се не завршава овде, већ у вечности а ми тежимо личносном односу са Богом, стварању личносне заједнице са Богом кроз причешће и литургијски живот. Без тога је тај однос немогућ, јер како каже отац Марко, недостаје смисао, садржај и долази до измештања фокуса. Без самопознаје нема Богопознања и обрнуто али колико год да је лични подвиг у овом односу важан, не смемо заборавити да смо без заједнице безначајни и да нас Бог неће препознати ако нисмо део литургијског живота и заједнице.
Са жељом да узрастамо у пуноћи вере и да се уподобимо у лику Исуса Христа и Светитеља који су врлинским начином живота постали светли пример могућности и потребе Богопознања, отац Марко је завршио своје предавање а у наставку вечери окупљени верни народ је постављао бројна питања на које је одговарао Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и јереј Марко Јефтић.
Пета недеља Васкршњег поста, познатија као Глувна или Глува недеља назив је добила по томе што се увелико и далеко ушло, у глувно време поста. У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу.“ Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост: „Завапи Христу Богу који је распет за тебе“, каже Црква, „и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме.“
Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Св. Марије Египћанке. Ова недеља је иначе посвећена великој покајници Марији Египћанки, која се четрдесет седам година подвизавала у пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви, па се негде још назива и стајање Марији Египћанки.
Преносимо вам део излагања проф. др Златка Матића о Петој недељи Великог поста.
Универзитет у Крагујевцу расписао је конкурс за упис полазника на кратки програм студија „Филм, култура и аудиовизуелно стваралаштво“. Шта ће писати на дипломи оних који буду завршили овај кратак програм, који су услови за упис, ко су предавачи и колико ће трајати кратак програм, само су нека од питања која данас постављамо ректору Универзитета у Крагујевцу, проф. др Ненаду Филиповићу. Са ректором најављујемо и отварање прве акредитоване лабораторије за испитивање квалитета вина у Крагујевцу.
У Крагујевцу ће се ове године, по први пут, одржати колективно „Ђурђевданско венчање“. На Дан града, на Ђурђевдан, прилику да се колективно венча, ове године ће имати 15 парова, а њих очекују и вредни ваучери. О детаљима ове предстојеће манифестације говоримо са Маријом Шапић, в.д.начелницом Градске управе за људске ресурсе и заједничке послове.
Поводом вести да радницима фабрике „Застава оружје АД“ нису исплаћене зараде за фебруар које су по Колективном уговору морале да буду исплаћене до 20. у месецу, конкретно, до 20.марта, данас разговарамо са Драганом Илићем, председником Синдикалне организације „Застава оружје“.
Промоција књиге „Хрватима с љубављу“, аутора Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића одржана је у крагујевачкој Народној библиотеци „Вук Караџић“, у четвртак 16. марта.
Књига „Хрватима с љубављу“ је сведочанство да су Никола Тесла, Руђер Бошковић, Иво Андрић и Џиво Гундулић били и осећали се као Срби. Ову књигу чине документи, есеји, писма и телеграми, у којима четворица српских великана јасно истичу традицију из које су уплели своју генијалност и кренули да освајају свет. Већина поменутих докумената први пут је објављена међу корицама ове књиге.
Књига је 3. јуна 2022. промовисана у крипти Храма Светог Саве.
Радио Златоусти преноси Вам аудиозапис промоције књиге „Хрватима с љубављу“ у Крагујевцу: