Категорија: Гостопримница

Студентски културни центар Крагујевац, и овог 15. јануара, расписао је КОНКУРС за 24. коло едиције “Првенац”.

Право учешћа на конкурсу имају аутори старости до 35 година који до сада нису објавили књигу. У обзир долазе песнички, прозни, есејистички, драмски и међужанровски радови.

Радове, потписане пуним именом и презименом и краћом биографијом која мора да садржи податке за контакт, потребно је доставити у три примерка на адресу:

Студентски културни центар, Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац.
Или на адресу електронске поште xhaxhi@gmail.com

Конкурс је отворен до 15. априла 2025. године, а аутори изабраних радова биће лично обавештени.
Имена аутора чије књиге улазе у издавачки план едиције „Првенац“ биће објављена 21. маја 2024. године, на веб-сајту СКЦ Крагујевац.

Рукописи се не враћају. СКЦ Крагујевац ће изабране књиге објавити до Међународног сајма књига у Београду.

О актуелном Конкурсу и „Првенцу“ данас говоримо са Ненадом Глишићем, уредником књижевног и говорног програма крагујевачког СКЦ-а:

Данас је у Апелационом суду у Крагујевцу требало да се одржи главни претрес у случају против фабрике наменске производње „Милан Бладојевић“ из Лучана за несрећу у којој је погинуло двоје радника. Један од њих је и Миломир Манојловић чији се родитељи Милован и Нела Манојловић нису помирили са претходном пресудом и који сада своју правду траже пред Апелационим судом. Крагујевчани су се преко друштвених мрежа организовали и дошли да им пруже подршку. У наставку слушамо шта је Милован Манојловић изјавио присутнима обавештавајући их да је рочиште одложено за 19. март у 11 сати, као и његову изјаву пре суђења углавном о изосталој подрци председника Србије Александра Вучића и неодржаним обећањима. У наставку ћете чути и изјаву Жељка Мркаља једног од присутних грађана који је дошао да помогне уцвељеним родитељима да не буду сами пред судом.
Милован Манојловић после суђења:

Милован Манојловић о неиспуњеним обећањима:

Жељко Мркаљ

У току је санација и конзервација Колонске капије, једног од симбола града Крагујевца и његовог културног наслеђа, под надзором овдашњег Завода за заштиту споменика културе.
Крагујевачки Завод за заштиту споменика културе је 2024. године покренуо поступак за утврђивање Колонске капије за непокретно културно добро Републике Србије, ставивши је под тзв. претходну заштиту. То је омогућило Заводу да из свог буџета одреди и средства за ревитализацију овог објекта.

О радовима на ревитализацији Колонске капије и њеном статусу, данас говоримо са директором Звода за заштиту споменика културе, Ненадом Карамијалковићем:

Јуче се навршила сто једна година од смрти српског песника и академика Алексе Шантића. Од септембра 2024. године, на таласима нашег радија пратите серијал „МОЈ ДОБРИ РОДЕ“ који се бави оним упориштима родољубља који су били важни Алекси Шантићу и Јовану Дучићу – однос према домовини, завичају, средини којој припадамо по рођењу, слободи, српству, социјалној правди, толеранцији према Другом, везаности за родну груду или одласку у туђ свет, народима и непријатељима… Овај серијал, подржан средствима Министарства информисања и телекомуникација је омаж јубилејима који су обележени 2024. године: 100 година од смрти Алексе Шантића и 150 година од рођења Јована Дучића.
У данашњем издању Гостопримнице, присећамо се речи доцента др-а Ђорђа Радовановића, професора на предмету Српска књижевност XX века Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу о овим јубилејима и Алекси Шантићу модернистичком песнику и враћању Шантићевој поезији двојице радикалних модерниста Црњанског и Крлеже:

Протојереј Александар Шмеман убројао је и ову недељу у припремне недеље Великог поста јер говори о великој жељи коју треба да имамо за Бога да би нам се и све остале жеље остваривале. Но, један други православни отац Антоније Кониарис на другачији и врло интересантан начин тумачи ову јеванђељску причу.

Најстарије позориште у Србији наставља са редовним радом и извођењем представа из сопствене и гостујуће продукције. Који нас комади очекују у фебруару и на који начин ће Књажевско – српски театар обележити 190 година свог постојања, сазнајемо у разговору са Јованом Перић, пр-ом позоришта.

У Спомен парку „21 октобар“, одржана је сада већ традиционална манифестација посвећена жртвама Холокауста под заједничким називом „Холокауст – наслеђе фашизма“. Уз мноштво говорника и конструктиван дијалог овог пута се разговарало о специфичностима индустријализације културе сећања. У наставку ћемо чути: Маријану Станковић, директорку Спомен парка, Ладислава Трајера, представника Савеза јеврејских општина, Александра Гаона у име хуманитарне фондације „Сабитај Буки Финци“ и философа Предрага Крстића са Института за филозофију и друштвену теорију.

У четвртак, 30. јануара, у галеријском простору Народне библиотеке у Крагујевцу, биће представљен роман који је ушао у најужи избор, финале овогодишње НИН-ове награде – „Лимени лијес за Заимовић Зејну”, Мухарема Баздуља.

У белешкама критике уз ово дело наводи се да вештина и мајсторство с којим Мухарем Баздуљ уводи читаоца у свој нови роман очарава:

– Аутентичност гласа наратора „Лименог лијеса за Заимовић Зејну” по својој уверљивости неког може да подсети на сличне кратке романе писане у првом лицу, попут гласовитих „Тикви” Драгослава Михаиловића или Камијевог „Пада” – од прве реченице, прича нас гута као плима.

Као парче слагалице већ препознатљивог Баздуљевог прозног калеидоскопа, овај роман делује понешто и као наставак реконструкције једног изгубљеног света и додатак каталогу покушаја да се од његових остатака начини каква-таква реплика те да се макар у фантазији и имагинацији обнови илузија завичаја.

У програму учествују Мухарем Баздуљ и Милош Милојевић. Програм почиње у 18 сати.