Категорија: Гостопримница

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ одржано је књижевно вече на ком су промовисане књиге Александре Михајловић, проф.српског језика и књижевности у Гимназији „Урош Предић“ у Панчеву. Крагујевачка публика имала је прилику да чује како су настајале књиге „Запричавање. Заваравање. Завиривање“ и „Кроз прстохват цимета“.

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у четвртак 30. маја 2019. године, др Растко Јовић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржао је предавање у ОШ “Живадинка Дивац” у Станову под називом “Свакодневица досаде”.

Филолошко уметнички факултет у Крагујевцу обележио је 3. јуна 17. годину свог постојања. Тим поводом гостима се обратио декан проф. др Зоран Комадина.

На Факултету инжењерских наука у Крагујевцу, у организацији Центра за квалитет одржана је Међународна конференција о квалитету. Посебан акценат стављен је на размену сазнања о квалитету живота.

У Крагујевцу је одржана промоција туристичких потенцијала Црне Горе.

Синоћ (среда, 29. мај) је у крагујевачкој Народној библиотеци одржана промоција књиге „Крагујевац између два светска рата” аутора Катарине и Вељка Лековића. У питању је још једно издање Удружења историчара Шумадије које је помогла Скупштина града Крагујевца а чији је уредник историчар Предраг Илић. На промоцији књиге говорили су рецензенти историчари Нинослав Станојловић из Јагодине и Марјана Станковић, директорка Спомен парка, а испред Скупштине Града проф. др Недељко Манојловић, члан Градског већа за образовање.
Уредник књиге „Крагујевац између два светска рата” је историчар Предраг Илић. За самог аутора Вељка Лековића ово је књига о „скрајнутој и заборављеној историји”. О књизи која ће вечерас имати и своју промоцију у Удружењу крагујевчана у Београду, послушајмо изјаве и уредника и аутора књиге.

У организацији Развојног бизнис центра и Града Крагујевца одржана је завршна конференција пројекта Локална партнерства за запошљавање рањивих група на којој су јуче у Скупштини града представници релавантних институција и партнера у реализацији пројекта разговарали о програмима подршке друштвено рањивих група, унапређењу политике запошљавања на локалном и националом нивоу а представљени су и резултати осмомесечне обуке кроз коју је 19 лица прошло. У сарадњи са компанијама кроз обуку за монтера суве градње прошло је осам младих без квалификације, док је обуку за помоћног пекара прошло 11 жена. У прилогу који следи послушајте изјаве Миња Обрадовић, члана Градског већа за инвестиције и управљање пројектима и Марије Стојадиновић, представнице Развојног бизнис центра.

Сусрет и разговор са познатим македонским писцем Венком Андоновским одржан је синоћ у Народној библиотеци „Вук Караџић” . У представљању овог, како критичари воле да истакну „македонског живог класика” учествовали су сам аутор и Гојко Божовић, књижевни критичар и главни уредник „Архипелага” који је издавач његовог дела „Азбука за непослушне” који је објављен у антологијској едицији „100 словенских романа”. Такође, престављено је и српско издање романа Андоновског „Пупак света” које је недавно објавила издавачка кућа „Лагуна”.
Венко Андоновски рођен је у Куманову 1964. године, романсијер је, приповедач, драмски писац и универзитетски професор књижевности. Андоновски је један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених македонских писаца. Добитник је „Рацинове награде”, Награде „Утринског весника” за роман године, Награде „Стале Попов” и Награде „Балканика” за најбољу балканску књигу године. Дела Венка Андоновског преведена су на више европских језика. Роман „Азбука за непослушне” преведен је прошле године на руски језик и ушао је у избор за Награду „Јасна Пољана”.
Иначе Венко Андоновски већ годину дана је наш суграђанин и живи у Крагујевцу а у прилогу који следи чућете и због чега. Такође, Андоновски је и аутор текста за Велики школски час који ће бити изведен у Шумарицама не ове, већ наредне 2020. године. На почетку прилога чули сте одломак из романа „Пупак света” на македнонском и српском који читају сам аутор и Татјана Јанковић из наше библиотеке а у наставку прилога послушајте изјаве Гојка Божовића, уредника „Архипелага” и самог аутора Андоновског.