Категорија: Гостопримница

Дан Светог великомученика Димитрија је и слава Удружења ратних инвалида и породица погинулих бораца. Митровдан је у петак, 8. новембра свечано обележен и у њиховим просторијама у Крагујевцу у Дому самоуправљача. Обред сечења колача обавио је умировљени протојереј Александар Станковић, парох Шумаричко-Дивостински а колачар је био Жељко Гоић. Колачар за наредну годину је Драгољуб Видосављевић, а председник крагујевачког Удружења РВИ Милан Адрић је свим члановима честитао славу и пожелео да је још дуго прослављају а за наше слушаоце објаснио због чега је Свети Димитрије заштитник Солуна и Сибира одабран као њихова крсна слава.

У последње две недеље, хулигани су оскрнавили и ошетили два споменика у крагујевачком Спомен парку у Шумарицама. Прошле недеље, вероватно као последица журке која се отргла контроли у близи „Споменика пријатељства” или како га наши суграђани зову „Румунског споменика” поклона братског града Питештија, ватра је оштетила ограду хумке и изгорело је зеленило око ње. Недељу дана раније на Старом војничком гробљу, оскрнављен је још један гроб. Поломљен је надгобни споменик у облику крста српском војнику погунулом у Првом светском рату.
О оваквим чиновима вандализма који се све чешће дешавају на подручју Спомен и Великог парка а, махом, поводом тога нико ништа не предузима разговармо у данашњој „Гостопримници” са Ненадом Карамијалковићем замеником директора Спомен парка.

Синоћним бдењем које је служио његово преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован и јутрошњом светом литургијом свечано је прослављена храмовна слава цркве Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Црквена општина Сушичка у Вашаришту једна је од неколико у нашој, православној Епархији шумадијској, која слави Светог Димитрија а о томе како је прослављен Митровдан у овом крагујевачком храму разговарамо са оцем Марком Вуксановићем, свештеником овог храма, парохом првим Сушичким.

Вокална солисткиња Радио телевизије Србије и Радио Београда, Милена Лазаревић Поповић, позната по својим интерпретацијама народних, забавних и интернационалних евергрин песама, одржала је јуче, у среду, 6. новембра дугоочекивани концерт у најстаријем позоришту у Србији, нашем Књажевско–српског театра у Крагујевцу.
Врло успешна и ревносна интерпретаторка многих песама од којих су неке снимљене за потребе радио и телевизијских емисија и трајни архив Радио Београда, истакнута по многобројним музичким признањима и наградама у категоријама одржала је солистички концерт у пратњи великог уметничког народног оркестра Траг Балкана под управом Дејана Огњановића. У прилогу који следи послушајте изјаву Милене Лазаревић Поповић, веома емотивну што се концерт поводом десетогодишњице њеног солистичког наступања одржава у њеном Крагујевцу.
Миленин концертни пројекат „Музика као говор емоције” суфинансиран је од стране Града Крагујевца.

У среду, 6. новембра, у СКЦ-у одржана је трибина о рађању грађанства у Србији, теми из историје Крагујевца, која даје врло занимљиву слику прошлости града. Наиме, средином 19. века, одлуком власти Кнежевине Србије, сви Јевреји који су се бавили трговином требало је да буду из других вароши „изгнани” (како се каже у декретима) из других српских градова у Београд. Међутим, грађани Крагујевца су потписали једну петицију коју су упутили кнезу и која је, на крају, резултирала одобрењем од стране кнеза А. Карађорђевића да њихов суграђанин, Јеврејин Јосиф Јозефовић не буде изгнан из вароши.
То је веома важан, и први пример грађанске иницијативе и њеног делотворног резултата у нововековној Србији, а издваја га и то што се радило о припаднику једне, у том тренутку, дискриминисане мањине.
Учесници трибине које ћете чути у рилогу који следи су: Ненад Глишић из СКЦ-а, модератор вечери, историчарка др Олга Манојловић Пинтар и њене колеге др Александар Милетић и др Срђан Милошевић из Центра за историјске студије и дијалог.

Поводом Митровдана, храмовне славе Храма посвећеном Светом великомученику Димитрију у Великој Иванчи, разговарамо са јерејем Михаилом Аврамовићем.

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ одржана је промоција књиге „Наши утреници“. Аутор књиге, Ђоко Остојић, говори о жељи да у књижевност утка причу о својим рођацима, младићима, који су страдали на ратишту. Господин Остојић преноси нам и део песме коју су ови страдалници као младићи рецитовали, а коју више, њиховим одласком, нема ко да рецитује.

Синоћ (понедељак, 4. новембар) у крагујевачкој Народној библитеци отворена је изложба посвећена 110. годишњици рођења и 30. годишњици смрти Оскара Давича под називом „Бесмртност ћу целу да дам за коначност једне речи” из рукописног архива шабачке библиотеке којој је Оскар Давичо завештао своје рукописе и преписку као граду свог рођења.
Ауторка изложбе је Соња Бокун Ђинић. Стицајем околности, ауторка Бокун није могла да дође синоћ у Крагујевац па је изложбу, коју ће Крагујевчани моћи да погледају две недеље, отворио надахнутом беседом о Давичу Мирко Демић, директор наше Народне библиотеке.