Данашња емисија „Гостопримнице” рађена је са конкретним поводом. Наиме, прошле недеље у заиста, заиста препуној Свечаној сали крагујевачке Гимназије одржана је промоција фотомонографије „Крагујевац за почетнике и староседеоце”, аутора, познатог крагујевачког фотографа Зорана Зокија Петровића. Петровић је овим ексклузивним и заиста вансеријским фотографским али и издавачким подухватом желео да обележи две деценије свог професионалног рада.
Уредници издања били су наш познати књижевник Видосав Стевановић и Петровићев пријатељ и колега – фотограф Предраг Михајловић Циле, чији ћете суд о овом делу такође имати прилике да чујете у данашњој „Гостопримници”, а по самој замисли аутора Петровића ова књига не представља пуку фото-разгледницу нашег града него је у њеном центру збивања и одабраних фотографија пре свега – човек, јер Петровић сматра да градове чине људи а не објекти.
У својој каријери Зоран Зоки Петровић, радио је за све градске и бројне националне листове, часописе и портале, а као фотограф који је запослен у фирми чији је здатак промоција града имао је прилике да фотографише бројне наше цркве и манастире и то не само у нашој епархији.
Добитник је престижне фотографске награде за портрет патријарха Павла урађен приликом освештавања темеља храма у Шумарицама.
Članaka u kategoriji Гостопримница
ЗОРАН ЗОКИ ПЕТРОВИЋ, ФОТОГРАФ
ВОЈИСЛАВ ВОЈА СПАСИЋ, ГРУПА „АРХАНГЕЛИ”
Гост данашње „Гостопримнице” је оперски певач и професор соло певања на крагујевачком Филуму Војислав Воја Спасић, који је, баш на Божић, прошле године са својим пријатељем и музичаром Манетом Марићем осмислио и покренуо вокално инструментални састав „Архангели”, велики и бројан музички колектив чије је обележје разноврстан репертоар и сјајни извођачи.
У саставу „Архангела” су и симфонијски и велики народни оркестар, бенд и ревијални оркестар, соло певачи и веће и мање певачке групе и скупине, по потреби, диригенти, бројни музичари свих профила, по чијем мишљењу не постоји лоша музика већ само њена лоша интерпретација.
Иако, састављени махом од млађих људи, под уметничким руководством Воје Спасића, њихов репертоар је разноврсан и широк и „покрива” како они сами кажу најразличитије музичке правце и жанрове: од српске духовни и црквене музике, преко наших етно и народних песама, ромских или руских, јеврејских духовних песама али и квалитетних музичких нумера забавне музике не само из наше земље и региона већ са свих меридијана, што им је омогућило да се само за годину дана представе нашој најширој публици на свим медијима са националном фреквенцијом.
Свој први концерт одржали су из хуманитарних разлога, ради прикупљања средстава за лечење наше колегинице, новинарке Катарине Мировић, и по Спасићевим речима – тако ће и остати јер никада до сада нису, нити ће одбити наступ на хуманитарним манифестацијама.
СЛАВОЉУБ ГАЛИЋ ЂАНИ, ЗЛАТАР
Гост данашње гостопримнице је најпознатији крагујевачки златар али и један од најзначајнијих српских јувелира и дизајнера накита Славољуб Галић Ђани.
Потврда вредности његовим колекцијама је и пријем у Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) чији је члан постао још давне 1995. године као први дизајнер накита и јувелир у тој бранши.
За своју колекцију накита „Снови Хиландара” у којој је спојио злато и дијаманте са гвожђем из манастира Хиландар (употребни предмети које је добио уз благослов манастирског братства) добио је престижну „Вукову награду” за област уметности и културе.
Славољуб Галић Ђани успешно је излагао у земљи и иностранству а живи и ствара у свом родном Крагујевцу.
ЗОРАН ИЛИЋ БРАДА, ВАЈАР
Гост данашње емисје „Гостопримница” је познати крагујевачки вајар Зоран Илић, кога у нашим, овдашњим чаршијским али уметничким круговима Креагујевчани ословљавају карактеристичним надимком Брада.
Господин Илић, рођен је баш прекопута наше Саборне цркве, и иако је на почетку требао да постане фризер за даме, изгледа да га је сама локација његовог рођења предодредила за нешто више и узвишеније.
Почео је као и многи његови ликовно надарени вршњаци у уметничком студију Дома омладине а потом је ѕавршио ликовну академију у Београду. Радио је дуго у крагујевачким средњим школама – ШУП-у – Този Драговићу али и и у Дирекцији за урбанизам.
Први пут је боравио у Хиландару давне 1982. године и од тада се Светој гори враћао преко 20 пута.
Наш данашњи гост је и хаџија јер је пре шест година био, и то баш за Васкрс на хаџилуку у Светој земљи.
Његов рад инспирисан је вером, православљема али и српском историјском и духовном баштином и заоставштином. Радио је дуго и на рестаурацији бројних цркава на ширем нашем подручју.
Аутор је монументалног крста који стоји на улазу у наш град и један је од најпрепознатљивијих градских симбола али бисти историјских личности попут споменика краљу Александру код Соколане у Старој Колонији или Јовану Ристићу са оне стране Лепенице.
Баш због тога као човек и уметник не може да схвати да се овај град ниакда нијеодужио, макар бистом, кнезу Милошу Великом – који га је како он каже – Крагујевцом и учинио.
АЛЕКСАНДАР ЛАКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК
Ретко чије стваралаштво је толико испуњено и прожето вером, духовношћу али и баштином и древним наслеђем попут оноиг, нашег данашњег госта, крагујевачког књижевника и лекара Александра Лаковића.
Овај пре свега песник а све чешће и есејиста и књижевни критичар има за собом успешну каријеру у два смера, као лекар – пецијалиста интерне медицине и као аутор бројних збирки песама, есеја или путописних монографија попут оне посвећене Хиалндару.
За свој песнички рад награђиван је „Кондиром косовске девојке“, освојеном на Видовданском песничком бденију 2014. године а добитник је награде „Милан Богдановић“ коју Културно-просветна заједница Србије додељује за најбољу књижевну критику домаће књиге објављене у листовима, часописима, на радију и телевизији у Србији, у 2013. години.
Главни је уредник је књижевног часописа Кораци, из Крагујевца.
У данашњој „Гостопримници” песник Александар Лаковић сам рецитује своје стихове из збирке „Повратак у Хиландар” која је инспирисана његовим првим од многих боравака у овој немањићкој задужбини и српској светињи.
МАРИЈА ПЕРОВИЋ, ПЕСНИКИЊА
По први пут у емисији „Гостопримница” имамо гошћу, песникињу Марију Перовић. Стваралаштво младе крагујевачке песникиње Марије Перовић искључиво је инспирисано нашом вером, црквом, православном баштином, духовницима, светитељима и светињама попут немањићког манастира Милешеве…
Своје стихове Марија Перовић пише искључиво руком презирући све савремене технолошке гаџете а по први пут, екзклуѕивно и премијерно у „Гостопримници” јавно чита своје стихове.
МИЛИНКО ИВАНОВИЋ, ФРУЛАШ
Гост данашње „Гостопримнице” је музичар, мајстор фруле Милинко Ивановић Црни.
Данас је заиста реткост сусрести се са таквим човеком, особом која је обдарена ен само музичким даром већ и силном, надасве позитивном енергијом. Милинко музику не само ствара, компонује и репродукује, он музику живи. Чудо од човека и човек чудо.
Још од првих дана друговања са својим инструментом, када га је још само сањао и прижељкивао паљ све до данас када се његово име виђа на шпицама познатих филмова и медијских блокбастера попут „Монтевидеа” или серијала „Бранио сам Младу Босну”… Његова фрула свирала је и свираће не само овим, нашим шором, већ се чула по читавом свету, који је наш и гост и домаћин „Гостопримнице” Милинко Ивановић Црни као члан групе „Бистрик” познате Биље Крстић, а то заиста није фраза, обишао целог – и то више пута.
БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ, ПИСАЦ
Гост, односно гости данашње „Гостопримнице” су писац Братислав Браца Милановић и његова супруга Гордана Гоца Милановић.
Милановић (рођен 1947. године у Цветојевцу)пише подједнако и поезију и прозу, за децу и одрасле, драмске текстове…
Објавио је до сада 11 књига: збирки песама, приповедака, романа, сценских приказа и драмолета изведених у Књажевско-српском театру, „Абрашевићу”, Удружењу Крагујевчана у Београду, на Великом школском часу…
Поводом шездесете годишњице цркве у Цветојевцу на отвореној порти изведена му је документарна драма „Задужбина грешног хаџије”.
За Велики школски час, пре три године направио је избор из поезије преминулог песника Слободана Павићевића и урадио драматизацију под именом „Човечанство нек погледа на сат”.
Његово стваралаштво заступљено је у више антологија и зборника а његов опус превођен је на енглески, француски,мађарски, пољски и словачки језик.
Деценијама се бавио и новинарством и годинама био уредник листа „Путар”.
За књигу прича „Раскол” (1983) добио је престижну књижевну награду „Исак Самоковлија”, а прошле године и „Ђурђевданску награду” града Крагујевца за књижевност.
