Категорија: Док је Сунца

У данашњој емисији „Док је Сунца“ водимо вас на предавање „Да ли је могућа школа без саблазни?“ које је у Свечаној сали Саборног храма, у оквиру Госпојинских свечаности, одржао професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, господин Саша Миленић.

„Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” – помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја. Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.

Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима“, истакао је у свом излагању професор Саша Миленић.

„Освестили смо да нешто са образовањем и школским системом није у реду“

„Школски систем је само сегмент ширег друштвеног система“

„Леп догађај овог првог септембра јесте да је и само Министарство просвете врло свесно потребе јачања емпатије, разумевања, солидарности, осећаја припадности заједници“

„Школа не обавља своју очекивану функцију у подизању вредности друштвеног капитала“

„Нереформисана школа какву смо имали за проблеме са којима се суочавамо била је спремнија“

„Човек неспособан за читање је неслободан“

„Суверенитет нације се заснива на образовању“

Ово су само неке од мудрости које је наш саговорник, гдин Саша Миленић, професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, изрекао у данашњој емисији „Док је Сунца“ у којој најављујемо и предавање „Да ли је могућа школа без саблазни“. Ово предавање професор Миленић одржаће у оквиру Госпојинских свечаности, 16.септембра ове године, од 18 сати, у Свечаној Сали Саборног храма.

Шта је филотерапија, ко је њен творац, како изгледа примена филотерапије у пракси, у којој мери је филотерапија заживела у Србији и са којим проблемима се људи обраћају филотерапеуту за помоћ? На ова питања одговара наш саговорник, Никола Ачански, мастер филозоф, оснивач и уредник портала „Психопраксис“ и филотерапеут у едукацији.

Свако треће домаћинство у Републици Србији је самачко. Полако, али сигурно, све нас је мање, све смо старији као нација и све се мање деце рађа. Како смо дошли до ове ситуације, где смо омашили, зашто све касније улазимо у брачну заједницу, јесу ли љубимци супституција за дете (код људи који могу, а не желе да имају децу), шта одређује квалитет нашег живота и како људе којима литургијски живот није био близак, приближити значај и смисао заједничарења у Цркви и редовних одлазака на богослужења? Ово су нека од питања која отварамо у данашњем разговору са протојерејем ставрофором Милићем Марковићем, старешином Старе крагујевачке цркве и главним уредником Радија Златоусти.

„Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“, чувена је мисао која се преноси са генерације на генерацију. Да и лепи догађаји, попут поласка детета у школу, могу бити стресни и изазвати ролекостер емоција, доказ је управо период када дете прелази из предшколског у први разред.

Ако знамо да је прелазак детета на следећи ступањ развоја нешто што је природан процес који сваки родитељ за своје дете жели, зашто онда родитељи доживе стрес када им дете полази у основну школу? Да ли родитељи са ових простора желе да им деца заувек остану њихове бебе, да ли је то страх од непознатог, неповерење у институције или је пак неповерење у сопствено дете и његово сналажење у колективу? Јесу ли у питању и нездраве амбиције родитеља и страх да дете неће испунити очекивања и породице и окружења и околине? И где су у свим тих страховима, дилемама и бризи – деца? Како припремити и дете и родитеље на полазак у први разред, шта дете треба да зна приликом поласка у школу, ко треба да бира учитеља/учитељицу – родитељи или стручна служба? Како припремити децу са тешкоћама у развоју за полазак у школу и шта значи правилно држање оловке? Ово су само нека од питања која данас отварамо у разговору са председницом Актива психолога и педагога Града Крагујевца, госпођом Мирјаном Милосављевић, психологом у ОШ „Вук Караџић“.

Да ли је хришћански коментарисати и просуђивати друге? Зашто је „лакше“ бавити се проблемима других уместо прочистити сопствено „двориште“? Шта ћемо са нацијом која је „навучена“ на гледање ријалити садржаја који ће ускоро бити укинути у Србији? Јесу ли фанови оваквих садржаја сада у кризи? Зашто, са друге стране, имамо потребу да своје животе ставимо на тацну на друштвеним мрежама приказујући васцелој јавности шта смо тог дана јели, где смо отпутовали, како нам изгледа унутрашњост дома и о чему мислимо у датом тренутку? На ове теме данас разговарамо са протојерејем – ставрофором Драганом Брашанцем, старешином Храма Свете Петке у Виноградима.

Ко нам формира вредносни систем? Шта чини човека? Шта је елитна школа? Јесмо ли као друштво дотакли дно? Да ли, када закаже систем, ступа на снагу саморегулација? Ово су само нека од питања која су, можда не директно, али свакако имплицитно, постављена у разговору са гдином Сашом Миленићем, професором филозофије у Првој крагујевачкој гимназији.

У данашњем издању емисије „Док је Сунца“ преносимо вам разговор који смо, пре више година, забележили са Милицом Новковић, ауторком више књига о васпитању деце. Милица Новковић написала је дела: „Породични буквар“ и „Бит(ка) љубави“ и ауторка је Програма „Васпитањем без казне и без награде до смањења насиља у породици, вртићу и школи“.

Рођена је у Земуну 1947, а одрасла је у Ђакову и Црвенки. Гимназију је завршила у Врбасу, а Филолошки факултет у Београду. Двадесет пет година била је професор у основним и средњим школама Београда. Примењивала је велико педагошко дело покојног професора Петра Савића. Своје огромно искуство у примени „Нове школе“, која почива на принципу односа без казне и без награде, применила је у раду у свом вртићу „Добар ђак“. Сво своје искуство и знање претаче 1999. у књигу „Породични буквар“, коју намењује савременој породици.

Милица Новковић напустила је овај свет 1.априла 2021.године.