Skip to main content

ДОК ЈЕ СУНЦА – потпуковник Ђорђе Аничић „Наше ратно искуство мора да живи, то је богатство и треба да буде записано, да не би неке следеће генерације, ако се укаже потреба, училе оно кроз шта смо ми прошли“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о херојима, о онима о којима приче воле да слушају сви – и деца и ми, нешто старији. Данас вам представљамо хероја који је током нато бомбардовања наше земље био члан борбене послуге која је 27. марта 1999.године, оборила тзв.невидљиви авион Ф117А, понос америчке војске. Наш саговорник тиме се уписао у листу српских јунака, што му је трасирало пут да уђе и у дечију књигу „Срби против Нато од 1991. до 1999. године“, коју је објавила Издавачка кућа „Добро дете“.

Представљамо вам потпуковника Ђорђа Аничића.

ДОК ЈЕ СУНЦА – Инклузија у Србији

У данашњој емисији бавимо се темом инклузије која је у наше друштво званично стигла пре 15 година. Докле смо у међувремену стигли, јесмо ли системски прилагођенији потребама особа са потешкоћама у развоју у односу на период пре увођења инклузије и шта са предрасудама, само су нека од питања која отварамо у разговору са гђом Сањом Стојановић, председницом Удружења студената са хендикепом у Крагујевцу и гђом Андреом Димитријевић, председницом Удружења „Сидро“ које се бави пружањем подршке породицама са децом са потешкоћама у развоју.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Недостатак љубави почетак је сваког зла“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говорићемо о недостатку љубави као почетку сваког зла.

У суботу, 30. септембра 2023. године, на дан када наша Црква слави Свете Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, уз саслужење братства Храма Светог Саве на Аеродрому, осветио је затворску капелу у Казнено – поправном заводу у Крагујевцу.

Колико је суров живот у затвору, колико је важно прихватање породице и да се осетимо вољеним, о искреном преумљењу и правим покајничким сузама, разговарамо са свештеником Браниславом Матићем, духовником Казнено – поправног завода у Крагујевцу.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Да ли је могућа школа без саблазни?“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ водимо вас на предавање „Да ли је могућа школа без саблазни?“ које је у Свечаној сали Саборног храма, у оквиру Госпојинских свечаности, одржао професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, господин Саша Миленић.

„Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” – помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја. Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.

Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима“, истакао је у свом излагању професор Саша Миленић.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Суверенитет нације заснива се на образовању“

„Освестили смо да нешто са образовањем и школским системом није у реду“

„Школски систем је само сегмент ширег друштвеног система“

„Леп догађај овог првог септембра јесте да је и само Министарство просвете врло свесно потребе јачања емпатије, разумевања, солидарности, осећаја припадности заједници“

„Школа не обавља своју очекивану функцију у подизању вредности друштвеног капитала“

„Нереформисана школа какву смо имали за проблеме са којима се суочавамо била је спремнија“

„Човек неспособан за читање је неслободан“

„Суверенитет нације се заснива на образовању“

Ово су само неке од мудрости које је наш саговорник, гдин Саша Миленић, професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, изрекао у данашњој емисији „Док је Сунца“ у којој најављујемо и предавање „Да ли је могућа школа без саблазни“. Ово предавање професор Миленић одржаће у оквиру Госпојинских свечаности, 16.септембра ове године, од 18 сати, у Свечаној Сали Саборног храма.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Са хришћанством долази идеја о могућности да се човек промени“

Шта је филотерапија, ко је њен творац, како изгледа примена филотерапије у пракси, у којој мери је филотерапија заживела у Србији и са којим проблемима се људи обраћају филотерапеуту за помоћ? На ова питања одговара наш саговорник, Никола Ачански, мастер филозоф, оснивач и уредник портала „Психопраксис“ и филотерапеут у едукацији.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Истина је једина права терапија“

Свако треће домаћинство у Републици Србији је самачко. Полако, али сигурно, све нас је мање, све смо старији као нација и све се мање деце рађа. Како смо дошли до ове ситуације, где смо омашили, зашто све касније улазимо у брачну заједницу, јесу ли љубимци супституција за дете (код људи који могу, а не желе да имају децу), шта одређује квалитет нашег живота и како људе којима литургијски живот није био близак, приближити значај и смисао заједничарења у Цркви и редовних одлазака на богослужења? Ово су нека од питања која отварамо у данашњем разговору са протојерејем ставрофором Милићем Марковићем, старешином Старе крагујевачке цркве и главним уредником Радија Златоусти.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Кад дете крене у школу, цела породица полази у школу“

„Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“, чувена је мисао која се преноси са генерације на генерацију. Да и лепи догађаји, попут поласка детета у школу, могу бити стресни и изазвати ролекостер емоција, доказ је управо период када дете прелази из предшколског у први разред.

Ако знамо да је прелазак детета на следећи ступањ развоја нешто што је природан процес који сваки родитељ за своје дете жели, зашто онда родитељи доживе стрес када им дете полази у основну школу? Да ли родитељи са ових простора желе да им деца заувек остану њихове бебе, да ли је то страх од непознатог, неповерење у институције или је пак неповерење у сопствено дете и његово сналажење у колективу? Јесу ли у питању и нездраве амбиције родитеља и страх да дете неће испунити очекивања и породице и окружења и околине? И где су у свим тих страховима, дилемама и бризи – деца? Како припремити и дете и родитеље на полазак у први разред, шта дете треба да зна приликом поласка у школу, ко треба да бира учитеља/учитељицу – родитељи или стручна служба? Како припремити децу са тешкоћама у развоју за полазак у школу и шта значи правилно држање оловке? Ово су само нека од питања која данас отварамо у разговору са председницом Актива психолога и педагога Града Крагујевца, госпођом Мирјаном Милосављевић, психологом у ОШ „Вук Караџић“.