Категорија: Речник православља

Ђакон, као установа, потиче из апостолског времена. Наиме, пошто су се апостоли налазили на челу Цркве, њихова прва и основна служба била је проповед о Господу Исусу Христу и његовом учењу. Али, када се број ученика повећао, а бриге око управљања црквеном општином умножиле, апостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ће преузети бригу око административних и других послова: „Не доликује нама (апостолима) да оставивши ријеч Божју служимо око трпезе.“ (Дап 6,2), како би дванаесторица могла непрестано да пребивају „у молитви и у служби ријечи“. (Дап 6,4) И изабрали су седам људи: Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен и Никола, које ће црквено предање назвати ђаконима (јеванђелист Лука опширно описује избор и хиротонију седморице ђакона – Дап 6,1-6).

У почетку хришћанства (у апостолско доба), у Цркви су служиле и старије, побожне жене – ђаконисе (грч. διακονίσσαι). Ђакони су имали литургијску и катихетску функцију, мада су у неким случајевима ђакони вршили и мисионарску службу, проповедали (Дап 7,2; 8,5) и вршили су и друге послове. Служба ђакона назива се ђаконија (грч. διακονία), а та реч налази се у Новом завету не само у значењу службе ђакона (Рим 12,7) него и уопштеном значењу службе (Јев 1,14), службе пророка, апостола (1 Тим 1,12; Дап 1,17).:

Непријатељ, клеветник, опадач, кушач, владар овога света, бог овога века, кнез који влада у ваздуху:

Дух Свети исходи од Оца али се у време шаље од Сина, учествује у стварању у целом домостроју као освећујући узрок јер кроз Њега твар долази до савршенства, кроз Њега нам стижу освећујући дарови. Он је и Дух Утишетиљ и Дух Истине.
Више у Речнику православља.

Постоје разни облици доксологије (славословља): благодарење, хвале, исповедања, искања (мољења), а највиши израз хвале је: „Јер теби приличи свака слава част и поклоњење Оцу и Сину и Светоме Духу“. Зато нас дакле Свети Оци уче, односно сам апостол Павле: „Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божју чините“.
Када је реч о души, душа даје индивидуални и лични облик људском бићу. Послушајте више у новој емисији Речник православља.

„Догма“ је саборно формулисано учење вере, у којем Црква препознаје потпун садржај и православно развиће апостолског учења, пренетог било писаном, било усменом традицијом. У Новом завету реч догма употребљава се у многим значењима: едикт, декрет, царска наредба… Више о томе у новој емисији „Речник православља“ коју припремамо на основу речника протојереја др Јована Брије.

Зашто су хришћани померили Евхаистију од дана када се догодила у недељу? Која два аспекта има Дан Господњи? Због чега добро има и религиозну вредност, а не само етичку димензију? Слушајте у новом издању емисије Речник Православља.

У Новом Завету сачувале су се две генеалогије или листе са именима корена породица у којима је описана историја Исусових предака. Више о генеалогији у новој емисији Речника православља.

Научимо значење два нова појма.