Категорија: Живот у излогу

У Србији су на почетку двадесет првог века ријалити програми постали незаобилазни део телевизијске програмске шеме, па се живот људи у излогу померио са друштвених мрежа и на телевизију. Заправо и не зна се шта је прво почело, односно где су људи најпре изложили своју приватност. О људима који учествују у ријалитима, о онима који их прате, о томе како то све заједно утиче на друштво, процес забаве и слично, разговарамо са социолошкињом Јеленом Петровић Десницом.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Селфиманија је почела 2012. године да би наредне, као што је то опште познато, реч селфи ушла у Оксфордски речник као реч године због тога што је њена употреба порасла за чак 17.000 пута. Интернет је створио простор за разна експериментисања са идентитетом. Наши данашњи саговорници на тему селфија су наша колегиница новинарка Јована Младеновић и доцент др Дарко Хинић, ванредни професор психологије на Универзитету у Крагујевцу чија се докторска дисертација бавила утицајем повећане употребе Интернета на ментално здравље.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

У наизглед посвећеној и човеку наклоњеној капиталистичкој држави моћ се ствара и учвршћује преко невидљивог али константног утицаја на појединца.
Управо такву моћ имају данас дигитални медији, па и телевизија, који нас невидљиво држе под надзором.
Идеја о тоталном надзору надахнула је многе ауторе који су својим књижевним и другим уметничким делима, филмом например, сетимо се одличног филма Круг из 2017, редитеља Џејмса Понсолта, замишљали како ће у будућности изгледати грађевине и средства намењена надзору. Добар пример је чувена књига Џорџа Орвела „1984“ која описује државно надзирање како уз помоћ људи, тако и уз помоћ технологије. Велики Брат посматра и прислушкује људе чак и у њиховим приватним домовима.
О животу у излогу тв екрана и екрана на рачунару, под контролом „свевидећег ока“ разговарамо у данашњој емисији са др Дивном Вуксановић, књижевницом, философкињом и теоретичарком медија. Ко су они који живе у излогу, која је позадина надзорног капитализма, неке су од тема наше данашње емисије.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Живимо у такозваној дигиталној ери. Неки сматрају да је то привилегија, други у томе виде пропаст. У сваком случају, последњих година или деценија створен је нови интернет свет, који је, чини се, све убрзао. У том новом свету човек живи у мрежи, или је можда, ухваћен у мрежу. Такође живи у излогу, принуђен на лично брендирање. Савремени антрополози тврде да ако смо до сада дефинисали своје постојање у односу на физичку, социјалну, личну и духовну димензију, сада не можемо занемарити виртуелну, односно дигиталну димензију нашег постојања. Посебно са дигитално рођеном генерацијом, дигитална димензија, односно живот у излогу на дигиталним интерент платформама постаје део људске свакодневнице, без које савремен човек, ви или ја, више не може да се дефинише или да пронађе своје аутентично ја.
О свему томе желимо да говоримо у нашем новом серијалу емисија под називом „Живот у излогу“ – између отворености и надзора. Ова прва емисија посвећена је насловној теми, а за саговорнике смо одабрали културолога др Владимира Пауновића, и новинарку Јовану Глигоријевић.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.