Аутор: admin

Многи се месец дана након проглашења пандемије питају како изолацију подносе деца, поготово она која немају приватна дворишта, а родитељи су се на почетку примена мера превенције коронавируса у виду полицијског часа и забране кретања, затварања јавих паркова, свакако питали „Како забавити децу током пандемије Ковид19“.
Онима који користе друштвену мрежу фејсбук, у одговору на то питање могу помоћи родитељи удружени у истоименој групи- „Како забавити децу током пандемије Ковид19“. И док се сличне групе, како то код нас углавном бива, брже или спорије политизују, ова група све више артикулише родитеље у томе да се играју са својом децом, да је то нешто најприродније и да, како рече наша саговорница, администраторка групе, Марија Богдан, када се деца играју није им важно да ли су напољу или унутра.
Монтењ је, језиком одраслих, како би то назвао Мали Принц, писао да су дечје игре озбиљна дечја делатност- како да не будете озбиљни, а најозбиљније могуће заштитите децу од нуспојава које ова пандемија, такође пошаст, може изазвати, како да се сукобите ритму живота у који смо упали и који нам нуди супермаркет култура, та како да се подсетите да гвирнете у „кутију с овцом“, онако из себе, али и понудите детету ту исту кутију да од ње направи бајку, послушајте у наредних десетак минута од једне од две администраторке ФБ групе „Како забавити децу током пандемије Ковид19“, Марије Богдан-

Како Филмски центар Србије функционише у условима ванредног стања, који ће се филмови од сутра наћи на јутјуб каналу ове институције, како заштитити филмске ауторе и глумце у време када је филмска индустрија стала и да ли ће корона бити инспиративна за филмске ствараоце, сазнајемо у разговору са директором Филмског центра Србије, Горданом Матићем.

„Ако трпиш, значи да одобраваш“, „Државе које нису демократске могу само да забрањују“, „Деловати у складу са својим уверењима без обзира на последице“, „Кајемо се због ствари које смо чинили у неслободи“ и „Ако престанете да будете слободни, престајете да будете људи“ изјављује за наш радио Борис Малагурски, српски и канадски редитељ, аутор документарне филмске трилогије „Тежина ланаца“. Зашто се као двадесетогодишњак одлучио да сними први део поменуте трилогије, да ли му је жао што живи у Србији, чиме смо ми у Србији опседнути, да ли је време за учење кинеског језика, где се информише и шта је за њега слобода, само су нека од питања на која одговара Борис Малагурски.

У жељи да Вам измамимо осмех на лице у доба короне, настављамо са сталном рубриком током ванредног стања у којој читамо одломке из књиге „Код куће је најгоре“ израелског сатиричара, Ефраима Кишона. Данас слушате одломак „Кикирики са сувим грожђем“.