Нов режим приградског саобраћаја. Искључења воде и струје.
You are browsing archives for
Аутор: admin
НЕИМАРИ – Марина Перић Стојановић, глумица
После две године паузе, јер, како сама каже „глумац мора да напуни свећице” вратила се на позоришну сцену улогом Мати у Стеријиној „Женидби и удадби”. Том улогом, на неки њен, глумачки начин, круг је затворен. Као млада глумица, пре више од три и по деценије код барда Стеве Жигона играла је у „Женидби” Агафју Тихонову, улогу која је писана за много старију глумицу. Данас у Стеријином комаду и поставци Јане Маричић игра мајку која је много, много старија него што ју је аутор замислио. Њена интерпретација Пука у „Сну летње ноћи”, по многима је обележила нашу глумачку сцену у другој деценији овог века.
Рођена глумица, почела је да студира за зубара али је Талија била и остала њен живот. Ове сезоне је 38 година како је чланица нашег Театра. Калила се и три сезоне у Зајечару, захваљујући знању немачког снимала и играла у страним копродукцијама али је остала верна нашем позоришту. Свестрана, како се данас каже „мултимедијална уметница” гошћа данашње емсије „Неимари” глумица Марина Перић Стојановић, сем глуме, сјајно и пева, воли и пише поезију, слика на стаклу и говори немачки. Веровали или не, поготово када је погледате, никада не би погодили да је њен хоби кување. Свакога дана на нашем радију чујете њен глас у џингловима и молитвама.
МАСТЕРКЛАС – Србијанка Турајлић
У данашњем „Мастеркласу“ мајсторско предавање тј.мастерклас о слободи и освајању исте одржаће Србијанка Турајлић.
Србијанка Турајлић основну школу и гимназију је завршила у Београду. Електротехнички факултет је завршила у Београду 1969, магистрирала 1973, докторирала 1979. У звање доцента изабрана 1982, у звање ванредног професора 1989. Током студија више пута добијала студентске награде.
Била је стипендиста француске владе у Греноблу од 1974 до 1975. Као предавач радила је од 1984 до 1986 у Монтереју, Калифорнија.
Написала је 1981, „Практикум за лабораторијске вежбе из аутоматског управљања“. Пензионисана је 2011. године.
Крајем деведесетих била је активан члан Народног покрета Отпор. Добитница је награде Освајање слободе за 2009. годину, коју додељује Фонд Маја Маршићевић Тасић за допринос победи демократије у Србији. Више пута увршћена у „Листу 100 најмоћнијих жена у Србији“ дневних новина Блиц.
Била је и помоћник министра за високо образовање у Министарству просвете и спорта од 2001 до 2004.
СТАВ НЕДЕЉЕ – Ненад Карамијалковић, Музеј „21. октобар”
И док по Београду освањавају графити са нацистичким симболом „свастиком” у крагујевачком Музеју „21. октобар” одржан је прошлог викенда скуп посвећен Међународном дану сећања на жртве Холокауста. У данашњем „Ставу недеље” Радија „Златоусти” послушајте изјаву Ненада Карамијалковића, етнолога-антрополога и заменика директора ове куће о важности подсећања на жртве холокауста сада и овде, поготово у нашем граду који је такође био жртва фашистичке пошасти и идеологије.
ПЕТ КЊИГА- СТЕВАН ЦВЕТКОВИЋ, вероучитељ
Стеван Цветкоивић, вероучитељ у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Ердечу, у трећем издању емисије „Пет књига“ говорио је о пет књига Џ.Р.Р Толкина које је читао у оригиналу, те о могућностима примене Толкиновог дела у катихетском раду. На самом крају овог издања, нашим слушаоцима приближио је Толкинову поезију говорећи стихове у њиховом изворном облику.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 31. јануар 2020.
У данашњој емисији чућете: Прослава празника Часне вериге светог апостола Петра у цркви Светог Јоаникија у Бресници. Саопштење Светог архијерејског синода. Највећа литија до сада у Подгорици. Бискупи о Холокаусту.
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 31.01.2020.
Искључења струје и воде за данашњи дан.
ГОСТОПРИМНИЦА – Миленијум српскословенског језика и писма
Синоћ (среда, 29. јануара) је у крагујевачкој библиотеци представљана најновија књига Живојина Андрејића из Раче „Миленијум српскословенског језика и писма”. Књига је изашла пред сам крај прошле године, издавач је рачански Центар за митолошке студије чији је Андрејић оснивач и ово јој је била прва промоција. После Крагујевца, књига ће бити промовисана у самој Рачи а потом и у Београду у Удружењу књижевника.