Данас обележавамо тачно 20 година од петооктобарских промена. Из тог периода иако одавно у пензији и не више активан у политичком животу је једино председнички кандидат ондашње опозицје и ДОС-а Војислав Коштуница који је на изборима победио Слободана Милошевића.
Тим поводом у данашњој рубрици „Зашто се каже?” коју реализујемо по избору колумни из НИН-а „Реч недеље” Јована Ћирилова данас говоримо о појму, односно, зашто се каже и одакле потиче израз – Коштуница.
You are browsing archives for
Аутор: admin
КУТАК ЗА ЛИКОВНИ ТРЕНУТАК – Изложба Лазара Вујаклије „Записи о Даринки” у Малом ликовном салону
У оквиру званичног програма „Октобарских свечаности”, Народни музеј Крагујевац организује изложбу чувеног уметника Лазара Вујаклије (1914-1995.)
Од 1. до 15. октобра у Малом ликовном салону Народног музеја Крагујевац биће изложена његова мапа графика – литографија (20 листова) под називом „Запис о Даринки” из 1969. године, а из Збирке графике Одељења за историју уметности Народног музеја Крагујевац. Тим поводом разговарамо у данашњем „Кутку за ликовни тренутак” са Tатјаном Милосављевић, музејским саветником из Народног музеја.
ГОСТОПРИМНИЦА – Промоција ангажоване збирке „Песме о кавезу” у СКЦ-у
На летњој сцени СКЦ-а у среду, 30. септембра представљена је збирка песама „Песме о кавезу” аутора Ивана Новчића, песника из Краљева.
Књига ангажованих песама Ивана Новчића подељена у циклусе уводи нас у токове живота у поетском простору који аутор дефинише као кавез. У њему се преплићу мотиви економских миграција и уздржаног комфора у којем савремени човек битише. Новчић залази дубоко испод коре, наизглед, уређеног друштва и експлицитно сведочи његове дамаре. Он је очевидац и актер, али и (не)заштићени сведок кризе друштва и саме културе. Имали сте прилике да чујете самог аутора како чита своју поезију а о књизи у данашњој „Гостопримници” разговарамо са Ненадом Глишићем, водитељем вечери и уредником књижевних програма СКЦ-а и самим аутором Новчићем који ће нам прочитати још једну песму.
ГОСТОПРИМНИЦА – Први пут званично обележен крај сезоне печења ракије
У Винско ракијском хабу у „Кући Ђуре Јакшића” одлучивши да од сада па на даље задњи дан септембра сваке године буде обележен као крај сезоне печења ракије.
– Дубоко верујемо у то да је ракија стратешки производ ове земље а посебно нашег Региона јер се баш овде прави најбоља ракија на свету, каже Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој и уједно домаћин овог скупа, додајући да се нада да ће од следећа године од овог датума направити манифестацију која ће трајати две-три недеље.
У среду, 30. септембра у Хабу своје ракије представиле су три дестилерије: „Чолић” из Кутлова, „Поповић” из Прогореоца код Аранђеловца и „Драмић” из Крагујевца.
Да је овако конципирана манифестација пун погодак сматрају и отац и син Ненад и Димитрије Поповић из истоименог подрума и дестилерије а и по Јованки Маровић из подрума „Драмић” из Цветојевца Шумадија је као регија најпрепознатљивија по шљиви и по ракији.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – 5. октобра 2020.
У данашњој емисији чућете о светој архијерејској литургији у Ловцима, освећењу у Ердечкој цркви. освећењу звона у Куршумлији, светој литургији у Прибојској бањи, као и о новој енциклики поглавара римокатоличке цркве и мисији православља у Индији.
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 5. октобра 2020.
Искључења воде и струје и обнова еКГ картица за ученике.
ОРТОДОКС КУЛТ – Културни водич
У данашњој емисији водимо вас у зграду Старе скупштине где су представљена два нова пројекта Народног музеја у Крагујевцу, а ову изложбу представља нам ауторка, Роксанда Алексић. Потом вас водимо на Фестивал средишње јесени који се организује у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у сарадњи са Ботаничком баштом из Крагујевца, а на ову тему разговарамо са проф.др Снежаном Бранковић, управницом Ботаничке баште. На самом крају емисије, присећамо се велике рок и блуз певачице која нас је напустила на данашњи дан, пре 50 година – Џенис Џоплин.
ЖИВОТ С КРИЛИМА (10) – проф. др Снежана Пешић
Тамо где радим требало би ваљда и да живим, каже наша данашња саговорница проф. др Снежана Пешић, гостећи нас у свом кабинету на Природно-математичком факултету у Крагујевцу. Сматра да је говорити о себи незахвално јер наш его и наша себичност нам дају једну слику о себи самом, а како нас други виде, тврди, немамо појма. Најлакше јој је да о себи каже биографске податке: Професор је на Институту за биологију и екологију.Бави се екологијом и биогеографијом у наставном смислу, а у научно-истраживачком смислу је ентомолог, односно бави се инскетима. Љубав према природи је држи и нада се да је у то укључена и љубав према људима.