Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – 70 година од оснивања Установе Спомен-парк „Крагујевачки октобар“

Установа Спомен-парк „Крагујевачки октобарˮ основана је 23. септембра 1953. године, провобитно као „Одбор за изградњу Спомен-паркаˮ, са циљем изградње, уређења и одржавања меморијалног парка, изградње музеја и реализације уметничких манифестација.

Основна мисија установе је чување сећања на жртве злочина јединица немачког Вермахта над цивилима града Крагујевца и околине октобра 1941. године, када је стрељано око 3000 грађана.

Обавеза установе је одржавање меморијалног простора, хумки стрељаних и споменичког наслеђа у њему, свеобухватна музеолошка делатност на прикупљању, чувању и презентовању резултата истраживања о злочину и невиним жртвама, и организација годишњег програма, изложби, промоција, скупова и традиционалних манифестација.

Поводом обележавања 70 година од свог оснивања, Спомен-парк организује свечану академију у среду, 27. септембра са почетком у 13 часова. Овом приликом биће отворена изложба „Место сећањаˮ на изложбеним паноима испред Музеја „21. октобарˮ аутора Маријане Станковић, Јелене Давидовић и Николе Говедарице.

Биће приказан и кратки филм „Буђење сећањаˮ аутора Богдана Шпањевића и креативног тима агенције „Некст гејмˮ, уз пратећи програм.

На ову тему, са директорком Установе Спомен – парк „Крагујевачки октобар“, Маријаном Станковић, говори Ана Брзаковић:

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 26. 9. 2023.

Епархија рашко-призренска данас је демантовала лажне вести које могу да нанесу огромну штету Српској Православној Цркви да је у манастиру Бањској пронађена велика количина оружја.

У саопштењу Епархије између осталог се наводи да је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије посетио данас у поподневним часовима манастир Бањску где га је игуман Данило упознао са јучерашњим и данашњим дешавањима у манастиру и околини. У току дана Еулекс и косовска полиција су дошли у манастир да изврше увиђај. У манастирским конацима и цркви, који сe налазе унутар зидина манастира и који су била закључани за време свих дешавања, ЕУЛЕКС и полиција нису пронашли ништа што би могло да компромитује манастир и братију.

Епархија такође саопштава да је игуман Данило приликом претреса манастира припадницима ЕУЛЕКС-а и Полиције показао све просторије конака, из чега се могло видети да монаси и поклоници ни на какав начин нису учествовали у трагичним збивањима. Монашки живот се полако у манастиру нормализује, истиче се се у саопштењу које је Епархија рашко-призренске објавила, како се наводи, највише из разлога како би демантовала разна нагађања и произвољне вести које се појављују и шире медијима. Епископ Теодосије наставља да позива све на смиривање напетости и очување мира одржавајући контакт са КФОР-ом, ЕУЛЕКС-ом и амбасадорима Квинте ради заштите наших светиња и верног народа. Српска Православна Црква остаје чврсто опредељена и ангажована у решавању свих проблема на Косову и Метохији мирним путем и дијалогом, осуђујући сваки вид претњи и насиља, наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске.

Извор: Епархија рашко-призренска

Остале вести СПЦа:

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 29.05.2023.

У данашњем издању Хришћанских меридијана за Вас доносимо :
– Најава концерта Србских православних појаца у Крагујевцу
– ХРИШЋАНСКИ ЕТОС У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ – предавање глумца Небојше Дугалића
– Патријарашком Литургијом прослављено 150 година мостарског Саборног храма
– Епархија: У манастиру Бањска тренутно мирно, али влада неизвесност и забринутост монаха и верника
– Патријарх Порфирије се поклонио моштима Светих мученика пребиловачких и херцеговачких

ОСЛОНАЦ (1) – Сања Стојановић „Студенти са хендикепом не могу да приступе ниједном факултету Универзитета у Крагујевцу“

Емисија „Ослонац“ посвећена је менталном здрављу особа са инвалидитетом којима ментална деградација није део инвалидитета или сметњи у развоју.

У првом „Ослонцу“ разговарамо са Сањом Стојановић, председницом Удружења студената са хендикепом, која је двадесет година на челу овог удружења. Које су препреке за неометано студирање студената са хендикепом у Крагујевцу? Зашто особе са инвалидитетом нису особе са посебним потребама? Како се осећа студент у инвалидским колицима док чека да га неко пренесе на спрат како би могао да полаже пријемни испит? Које су славне личности са хендикепом које су промениле свет и, и даље га мењају? Ово су само нека од питања која отварамо у данашњем разговору.

ДОК ЈЕ СУНЦА – „Да ли је могућа школа без саблазни?“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ водимо вас на предавање „Да ли је могућа школа без саблазни?“ које је у Свечаној сали Саборног храма, у оквиру Госпојинских свечаности, одржао професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, господин Саша Миленић.

„Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” – помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја. Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.

Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима“, истакао је у свом излагању професор Саша Миленић.

ГОСТОПРИМНИЦА- У ТЕКУЋОЈ ГОДИНИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ СЕ ДВА ЈУБИЛЕЈА КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

На дан крсне славе, Мале Госпојине, о раду Кола српских сестара Крагујевца, говорили смо и са председницом Кола, Татјаном Маринковић:

ГОСТОПРИМНИЦА- КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА КРАГУЈЕВАЦ ПРОСЛАВИЛО КРСНУ СЛАВУ МАЛУ ГОСПОЈИНУ

Литургијским сабрањем, резањем славског колача и агапеом у Свечаној сали Епархијског дома, чланице Кола српских сестара прославиле су своју крсну славу Малу Госпојину.

У години у којој се обележава 150 година од рођења Надежде Петровић, колачар славе је била Олга Николић, дугогодишња чланица Кола, са којом смо говорили о хуманитарној, културној и просветитељској мисији Кола српских сестара у Крагујевцу, која траје 120 година: