У четвртој емисији „Ослонац“ разговарамо са три маме аутистичне деце. Како је бити родитељ аутистичног детета? Како се прихвата или не прихвата сазнање да твоје дете има аутизам? Како се маме, а како очеви носе са овом дијагнозом? Како окружење третира и да ли разуме породице са аутистичном децом? Ово су само нека од питања која отварамо у разговору са Андреом Димитријевић, мамом осмогодишњем Филипа, Катерином Васиљевић, мамом осмогодишњег Вука и Сандром Антонијевић, мамом деветогодишње Софије.
You are browsing archives for
Аутор: admin
НИЈЕ ЛАКО БИТИ ФИН – ЕМПАТИЈА
У каквом су односу саосећање, уосећање или емпатија, патос, страсти и страдање и зашто се термин емпатија одједном одомаћио у јавном дискурсу, данас говоримо са докторанткињама Филолошког факултета Универзитета у Београду – Кристином Крмчаревић и Маријом Љевнајић и протонамесником Драганом Поповићем, докторандом Православног богословског факултета Универзитета у Београду:
ГОСТОПРИМНИЦА – ПРОЗНИ ЕКСПЕРИМЕНТ НИКОЛЕ ТЕОФИЛОВИЋА „ПИНОКИО ОПЕРИШЕ НОС“ ПРОМОВИСАН У ДОМУ ОМЛАДИНЕ
Роман „Пинокио оперише нос“ Николе Теофиловића представљен је синоћ у Дому омладине.
О књизи, „прозном експерименту“ и „причи како се прича прича“ говорили су писац проф. др Венко Андоновски, Милош Милојевић, виолиниста Вања Марковић и аутор.
„Ако је Пинокио оперисао нос, онда је он почео да прича истинито, чак и о лажима“, бележи у предговору овог романа Венко Андоновски. На промоцији је говорио о овој поставци, вербализованој истини и хипнотички уверљивој причи Теофиловића. Као члан уредништва Установе културе „Кораци“ која је издавач књиге, Андоновски је истакао да би „Теофиловић свугде у нормалним условима био водећи писац своје државе“, те поручио да ово дело мора бити преведено:
Никола Теофиловић, на крају промоције је поручио:
ГОСТОПРИМНИЦА – У Крагујевцу отворена Школа социјалних вештина „Светионик“
Дарија Вулић, Милош Миловановић и Миломир Ракић, глумци Позоришта за децу и младе, основали су Школу социјалних вештина „Светионик“, у жељи да кроз драмску форму раде са децом и младима. Како је замишљен концепт „Светионика“ и ко ће у њему „засветлети“ и „засијати“, разговарамо са Даријом и Миломиром.
ГОСТОПРИМНИЦА – Приказ рада Комисије за ментално здравље након трауматизма у ОШ „Рибникар“
У Крагујевцу је отворен први Фестивал менталног здравља. У организацији Факултета медицинских наука у Крагујевцу, у амфитеатру ове високошколске установе, министарка просвете, гђа Славица Ђукић Дејановић, имала је излагање на тему „Практични приказ рада Комисије за ментално здравље при Влади Републике Србије након трауматизма у ОШ „Владислав Рибникар““.
РЕЧНИК ПРАВОСЛАВЉА- ЕВХАРИСТИЈА
Евхаристија се јавља први пут у списима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се пак да се чешће сакупљате на Евхаристију (ευχαριστια) (Литургију) Божију и на славу“ (Ефесцима XIII, 1). Исто тако он је назива „хлебом који је лек бесмртности“, противотров смрти, да би се живело вечно у Исусу Христу (Ефесцима, XX, 2). Постапостолски списи посебно истичу црквени ефекат Евхаристије. Олтар на којем се приноси Евхаристија јесте сами извор јединства Цркве: „Нико нека се не вара, ако није унутар жртвеника, лишен је хлеба Божијега“ (Ibidem 5, 2). Динамика Евхаристије покреће процес сабирања и конвергентности свих у Царству Божијем: „Као што је овај преломљени хлеб, некад расејан по пољима, био скупљен заједно и постао је хлеб, исто тако Црква Твоја нека буде сабрана на једно место са крајева земље у царству Твоме“ (Дидахи, 9). За Светог Кирила Јерусалимског Евхаристија је „чаша спасења“, „надсуштаствени хлеб“ помоћу којег постајемо причасници божанске природе (Мистагошка катихеза, VI, 1-9), а за Николаја Кавасилу она је савршенство живота у Христу, „последња Тајна“ кроз коју се уграђујемо у „тело Цара“ (Живот у Христу, IV, 1-3). Евхаристијска Литургија јесте рекапитулација божанског Домостроја: „Јер одржасмо спомен на Твоју смрт; видесмо изображење Васкрсења Твога; испунисмо се бескрајним животом Твојим; насладисмо се Твоје неисцрпне сладости“ (Литургија Светог Василија Великог):
Епископ Теодосије: Архипастирски позив на пост и молитву
Поводом тешке ситуације у којој се тренутно налази наш народ са својом Црквом на Косову и Метохији, као надлежни Епископ, очински позивамо свештенство, монаштво и вернике наше Епархије рашко- призренске да, у оквиру својих могућности, ове године посте на води три дана пред празник Покрова Пресвете Богородице (среду, четвртак и петак) и да се у манастирима и парохијским храмовима, после вечерње службе, служи Молебни канон Пресветој Богородици. Нека би Пресвета Богомајка својим покривом закрилила и молитвама заштитила наш напаћени народ, како на Косову и Метохији, тако и свуда у свету где хришћани тренутно страдају.
Извор: Епархија рашко-призренска
СРПСКО БОГОСЛОВЉЕ (8) – ВЛАДИКА ШУМАДИЈСКИ ДР САВА ВУКОВИЋ
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2001. године одликовао је епископа др Саву Вуковића орденом Светог Саве првог степена, поводом четири деценије успешног архијерејског служења, као и за научни рад у духу православља којем је био посвећен целог живота. Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је пре две године монографију Владика шумадијски Сава Вуковић Споменица 2001 – 2021. поводом обележавања годишњице смрти владике др Саве Вуковића и годишњице његовог избора за епископа Моравичког 1961. године.
Репрезентативна Споменица обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија, илустрација, преписки и докумената кроз које се приказује рад знаменитог епископа друге половине 20. века.
Хронолошки је приказана делатност владике др Саве Вуковића – почев од најранијих дана до упокојења.
Наслови целина представљају речи Светог Писма.
Доктор Сава Вуковић, рођен 1930. године у Сенти и био је вољен, поштован међу верницима, у научним круговима, био је дописни члан Српске академије наука и уметности, а његовој сахрани присуствовали су највиши црквени великодостојници и сам државни врх Србије. Почива у Саборној цркви у Крагујевцу.
У уводној речи Споменице епископ шумадијски Јован нагласио је велику прегалачку делатност владике Саве, подсећајући да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница снажно учврсти.
Доктор Сава Вуковић био је и предводник богослужбене обнове, а на територији Шумадије помогао је обнову и изградњу многих храмова.
У Споменици се анализирају све области којима се владика Сава Вуковић бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко организације цркве у Америци, до литургијског и просветног доприноса.
Данашње издање емисије Српско богословље посветили смо владици Сави. О блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави Вуковићу, као и о својим радовима који су се нашли у поменутој Споменици, говорили су доцент др Јасмина Ћирић, протојереј Јован Милановића, ректора Карловачке богословије; јереј Владан Костадиновић и теолог Лазар Марјановић: