Аутор: admin

У четвртак, 26. октобра, на навечерје празника Преподобне мати наше Параскеве, од 17 часова, отпочело је молитвено прослављање светитељке и заштитнице нашега храма у крагујевачком насељу Виногради.

Празничним бденијем началствовао је намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, уз саслужење свештенства и гостију из крагујевачког намесништва. За певницом је био хор ученика крагујеваче бохословије на челу са њиховим професором, јерођаконом Василијем Старовлахом. На радост великог броја верника који је дошао у наш храм да се молитвено обрати Богу и преподобној Параскеви, богослужење је настављено 27. октобра Светом божанственом Литургијом која је почела у 9 часова, на челу са пречасним намесником, протој.- ставрофором, о. Рајком и часним оцима, саслужитељима: протојереј Мирољуб Миладиновић, протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Александар Сенић, јереј Урош Костић и ђакон Саша Павловић. Одговарање на Св. Литургији је преузео хор Саборне Цркве на челу са диригентом протојерејем Драгославом Милованом. Богонадахнуту беседу, после прочитаног јеванђелског зачала, је произнео протонамесник Немања Младеновић пожелевши свима окупљенима да се угледају и огледају на живот каквим је живела Преподобна мати наша Параскева.

Многобројни народ, како парохијани насеља Виногради и Денино Брдо тако и верни народ из осталих насеља града Крагујевца, међу којима су била најбројнија дечица, узели су учешћа у заједничкој молитви и евхаристији. На крају Свете Литургије уследила је литија око храма и свечано резање славског колача. Овогодишњи домаћин и колачар био је господин Светислав Раденовић са својом породицом који је за све госте и верни народ припремио пригодно послужење у порти храма. Свечаност је настављена трпезом љубави у ресторану “Мала Авала” у присуство домаћина, свештенства, чланова црквеног одбора и осталих гостију.

извор – сајт епархије шумадијске

Екипа Радија Златоустог била је на прослављању Свете Петке у истоименом храму у Виноградима и том приликом забележили смо следеће беседе:

Овогодишњи, седамнаести по реду КРАФ (Крагујевачки фестивал антиратног, ангажованог и академског филма), усмерен је почетком и крајем ка базичној, антиратној
поруци око које је и настао 2007. године као први аутохтони филмски фестивал града који негује мировну поруку у духу сећања на октобарску трагедију у Шумарицама, током Другог светског рата.
О овогодишњем КРАФ-у и његовим специфичностима говори др Владан Пауновић у данашњем издању Гостопримнице:

У Галерији Николе Коке Јанковића отворена је изложба „Портрети. Омаж Николи Јанковићу“, аутора Здравка Јоксимовића.

Крагујевачкој публици Јоксимовић се представио аутентичним вајарским остварењима изведеним у теракоти, бронзи и гипсу насталим у периоду од 1987. до 2023. године.

Аутор изложбене поставке је музејски саветник – историчар уметности Катарина Бабић.

Историчар уметности Владимир Марковић аутор је инклузивног дела пројекта који је реализован уз подршку Града Крагујевца.

Изложба „Омаж професору Николи Јанковићу” биће отворена у Галерији Николе Коке Јанковића до 24. фебруара 2024. године.

У понедељак, 23. октобра, лета Господњег 2023, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, осветио је просторије духовно спортског центра “Златоусти”.

Присуствовали су представници градске власти, секретеријата за спорт, свештенство храма Светога Саве, наставно особље богословије Светог Јована Златоустог, као богослови и најмлађи спортисти.

На радост свих присутних фискултурна сала је окропљена освећеном водом и помазана светим јелејем, као знак да ће бити коришћена на радост и корист читавој Цркви и нашем друштву. И као што је у прочитаном Јеванђељу Закхеј примио Господа јер се трудио да га угледа тако су у обраћањима по освећењу изражена нада да ће се овде развијати дух заједништва и љубави.

По завршетку освећења, присутнима најпре се обратио председник скупштине града Мирослав Петрашиновић:

У наставку се обратио и ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, који је истакао да је човек велика тајна и да је једино тајна Бога већа од ње: “Кроз дугу историју рода људскога различити људи на различите начине означавали човека посматрајући га из неког специфичног угла, па тако у данашње време преовладава хомо економикус, затим у другим временима можемо говорити о човеку рада хомо фабер, затим хомо религиосус, па затим постоји још једно одређење човека врло важно, а то је хомо луденс, човек који се игра: