Članci autora admin

КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 15.07.2020.

Искључења воде и струје.

ДАН ПОСЛЕ – Весна Пешић о репризи 5. октобра

“Дан после” је дневни подкаст који се бави кризом насталом због пандемије коронавируса и њеним последицама. “Дан после” је специјално дневно издање емисије “Тачка кључања” током ванредног стања у Србији.
Редакција: Илир Гаши, Тара Петровић, Александар Губаш. Уредник и водитељ: Александар Губаш
Подршка: Удружење грађана за демократију и грађанско образовање „Грађанске иницијативе“.

„Пети октобар је успео јер смо на својој страни имали и Русе и Американце“, каже социолошкиња Весна Пешић која говори и о томе да ли су јулски протести нови Пети октобар, шта је неопходно да би неки протести то постали, као и о политичкој ситуацији пре 20 година и сада.

ДАНАС АКТУЕЛНО – ЗАШТО НЕ РАДИ МУЗЕЈ 21. ОКТОБАР И КО И КАКО ОДРЖАВА ХУМКЕ

Ненад Карамијалковић, заменик директора Спомен парка „Крагујевачки октобар“ у данашњем издању емисије Данас актуелно одговара ко је актуелан за зарастање у траву Хумке бр.1 иза музеја, да ли је музеј затворен због епидемиолошке ситуације или продужења рока санације 15 купола, те шта нас очекује у Ноћи музеја у Музеју 21. октобар :

ДАНАС АКТУЕЛНО – Колико је безбедан Ђачки трг

Након пуцања бехатонске плоче, на Ђачком тргу, испред Прве крагујевачке гимназије, у коју је у суботу упао Крагујевчанин који је туда пролазо, Горана Љубисављевића, руководиоца сектора за сакупљање, одвођење и прочишћавање отпадних вода у ЈКП Водоводу, упитали смо колико је сада Ђачки трг безбедан.
Из искуства немилог догађаја, чини се да је безбедан- док се не докаже супротно…

ИЗ ЛЕКСИКОНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА 14.7.2020.

У данашњем издању слушате о Српско-бугарском рату, српском бурету и Српском лекарском друштву- окружној подружници Крагујевац.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 14.7.2020. Апел Турској и прослава празника Светих апостола Петра и Павла

АПЕЛ ТУРСКОЈ

Тешко да у цивилизованом свету има икога ко не зна за Аја Софију, величанствени и јединствени храм, својевремено најважнији храм свеколикога хришћанскога света, и на Истоку и на Западу. Исто тако је општепознато да је Света Софија била хришћански храм преко девет векова, а џамија нешто више од пет векова. Због њене архитектуре и живописа један је од најважнијих споменика културе и духовног наслеђа човечанства под заштитом Унеска. Ако је непознати муслимански песник могао да на храму Богородице Љевишке у Призрену (Србија) запише да је његово око гнездо њене лепоте, које око и какав префињени уметнички осећај би могли да изразе ненадмашну лепоту Свете Софије?

Али њен значај се не састоји само у њеној уметничкој и културној вредности. Она је, пре свега, за све хришћане, православне и остале, велика светиња, сведок и извор аутентичне духовности. Тиме не желимо да тврдимо да за вернике ислама није такође била и остала место многовековног молитвеног живота и надахнућа. Стога није чудо што је Кемал-паша Ататурк, творац савремене Турске и сведок дуге историјске коегзистенције муслимана и хришћана, свакако имајући у виду наведене чињенице, нашао разборито компромисно решење претварањем овога храма у музеј, отворен за све и сваког, при чему никоме од верујућих, било хришћана било муслимана, није ускраћена могућност да у себи узнесе молитву Богу у духу своје вере и традиције.

Укидање Ататурковог декрета и једнострано враћање Свете Софије у статус џамије сматрамо, следствено, не само за историјску неправду него и за исхитрен и непотребан политички корак, штетан како за међународни углед Турске тако и за односе и поверење између хришћана и муслимана у свету. Надамо се да је свакоме јасно да алтернатива за будућност није вештачки изазвана конфронтација двеју највећих светских религија, хришћанства и ислама, него мир међу њиховим верницима, и не само мир или просто толеранција већ и узајамно поштовање, као и дијалог и сарадња у свему што служи општем добру људи и народâ, а притом не угрожава ничији верски и културни идентитет.

Сматрамо да је једино праведно решење, уколико се мења оно које је донео Кемал-паша, да се задржи статус музеја, а даде дозвола за вршење не само муслиманског него и хришћанског богослужења. Храм је више него довољно простран да притом нико никоме не би сметао. Овакво решење не би било преседан у савременом свету. Напомињемо да не само у Јерусалиму или на Синају – а то су света места за вернике обеју религија – него и другде, па и у Србији и другим областима у којима живи српски народ, црква и џамија често стоје једна поред друге сведочећи историјску симбиозу, толеранцију и поверење међу суседима.

После апела поглаварâ хришћанских Цркава (патријарха московског Кирила, папе римског Фрање и других), високих представника Русије, САД и других држава, као и Унеска, упућујемо и ми, у име Српске Православне Цркве, апел председнику Турске г. Реџепу Тајипу Ердогану да одустане од своје намере и да по питању Аја Софије задржи status quo. За то још није доцкан. Такав поступак би њему служио на част, а био би утеха и сатисфакција васељенском патријарху Вартоломеју, његовој Цркви и ромејској заједници у Турској у њиховој тузи и болу због овакве одлуке, али би донео савременој Турској и одобравање, поверење и честитке укупне културне јавности широм земаљског шара.

Патријарх српски
Иринеј,
председник Светог Архијерејског Синода

Овај апел и остале вести из православног света, слушате у данашњем издању емисије „Хришћански меридијани“

KОМУНАЛНО ЋОШЕ – 14.јул 2020.

И у данашњем издању Вас обавештавамо које локације и у којим терминима остати без воде и струје.

ЗАШТО СЕ КАЖЕ – Устанак

У данашњој рубрици „Зашто се каже?” коју реализујемо по избору колумни из НИН-а „Реч недеље” Јована Ћирилова данас говоримо о појму, односно, зашто се каже – устанак.

Емисије

Prodajni centar