Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА- „Пречник страним речима и изразима“ вечерас пред читалачком публиком крагујевачке Народне библиотеке

Napisao admin

Вечерас, 27. фебруара, у 18 сати, у галеријском простору Народне библиотеке биће представљена књига Милана Обрадовића „Пречник страним речима и изразима“ у издању издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада.

учествују: Милан Обрадовић, аутор
Љиљана Дугалић, књижевница
Милош Милојевић, водитељ вечери

ПРЕЧНИК је једна од пет књига из едиције „Популарна лингвистика” које су ИК „Прометеј” донеле награду за издавачки подухват године (2024.) на 67. Међународном београдском сајму књига.

Ово није речник у правом смислу речи, са означеним родом именице, обликом глагола и слично,
већ Пречник који се испрепречује употреби страних речи и Пречник чији је циљ да се сагледа колики је то пречник српског језичког круга,
посусталог пред можда његов сами крај. А да ли је заиста крај, то зависи од нас.

Нашу слушалачку публику на промоцију позива Милош Милојевић из Народне библиотеке Вук Караџић:

Гостопримница

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – Црквени дневник за 27.2.2025. године

Napisao admin

У данашњем црквеном дневнику слушаћете:

– СПЦ слави Преподобног Авксентија

– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, на празник Светог Симеона Мироточивог, Свету Литургију у Цркви посвећеној овом светитељу на Новом Београду

– Мештани села Ратаје код Врања позивају све људе да им помогну у реконструкцији цркве Рождества Пресвете Богородице

Хришћански меридијани

ГОСТОПРИМНИЦА – Обилазак манастира преко фонда „Ходочашће“

Napisao admin

Фонд „Ходочашће“ основан је да би се организовала поклоничка путовања верника Српске православне епархије шумадијске. О томе говори више управник Фонда протонамесник Дејан Марјановић.

Гостопримница

ГОСТОПРИМНИЦА – Пословање предузећа „Црквене шуме“ у 2024.

Napisao admin

План неговања и гајења шума испуњен је са 100 одсто, план продаје дрвних производа са нешто више од 70 одсто, рекао је између осталог Ненад Јевтић, председник Надзорног одбора предузећа „Црквене шуме“ на редовној годишњој седници Епархијског савета.

Гостопримница

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 26. 2. 2025.

Napisao admin

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Притом, целог живота – човек велике вере, велике љубави, велике молитвености, велике милостивости, велике еванђелске ревности.

У данашњем издању преносимо:

– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, на празник Светог Симеона Мироточивог, Свету Литургију у Цркви посвећеној овом светитељу на Новом Београду;

– ОДРЖАН СЕМИНАР ЗА СВЕШТЕНИКЕ АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЕСНИШТАВА КОЛУБАРСКО-ПОСАВСКОГ, ОРАШАЧКОГ И МЛАДЕНОВАЧКОГ;

– Епископ јенопољски г. Никон и свештеник Богољуб Остојић биће беседници на трећој по реду трибини „Разговори о филму“ у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару – у петак, 28. фебруара 2025, од 18.30 ч. „Разговоре о филму“ организује Светосавски храм

– Мисионарско одељење АЕМ организује ново предавање на енглеском језику у оквиру „Nеvski talks“ пројекта – у среду, 26. фебруара 2025, од 18.30 часова, у парохијском дому Храма Светог Александра Невксог, на тему „Свети Јован Шангајски – живот, дело и наслеђе“

Хришћански меридијани

МОЈ ДОБРИ РОДЕ (8. издање) – „Сељаче, гољо, ти си прах на поду“

Napisao admin

У осмом издању емисије „Мој добри роде“ говоримо о социјалним и политичким идејама Јована Дучића и Алексе Шантића.
Јелена М. Вујановић, истраживач-сарадник и члан Центра за демократију и политичке партије на Интитуту за политичке студије, стихове „српског златног ХХ века“ представиће кроз призму политичких теорија.

„Многи аналитичари су истицали да се родољубиви и социјални елементи у Шантићевим пјесмама нераздвојно преплићу. У тим елементима могу се препознати кључни елементи две велике идеологије: социјализма и национализма. Наравно, доводити ове две идеологије у везу из наше перспективе може бити погрешно протумачено. Али у историјском контексту у ком је живио Шантић борба за национално ослобођење и борба за право и правду тежака, односно сељака и радника биле су, нарочито у Босни у којој још није било до краја ријешено сељачко питање, готово једно те исто. При томе, Шантићеви вапаји на једнакост, солидарност и његово схватање заједнице темељили су се више на хришћанском погледу на свијет него на марксистичкој литератури, и у том смису те идеје нису социјалистичко-револуционарне. Из њих произилази поистовјећивање ослобођења радника и сељака са ослобођењем читавог народа. Такође, иако је његова поезија препуна српских патриотских симбола, величања српства, али и помињања одређених елемената из православља као што је нпр. обраћање Светом Сави, по неким пјемсма можемо да закључимо да његово схватање национализма ипак није ексклузивно. Он не одбија могућност да су и муслимани један те исти народ са православцима и чак им, као што је познато, посвећује једну од својих најљепших пјесама „Остајте овде“.“, подсећа наша данашња саговорница, Јелена М. Вујановић:

МОЈ ДОБРИ РОДЕ