Skip to main content

О ФАБРИКАМА И РАДНИЦИМА (2) – Фабрика за прераду коже „Партизан“

Кожарска индустрија у Крагујевцу има дугу историју. Табакана је настала још у време Милоша Обреновића, а фабрика са доласком у Крагујевац Чеха Фридриха Фиале. После Другог светског рата неко време се размахала под именом Фабрике за прераду коже „Партизан“. „Азма“ и „Обућа“ настале су у оквиру ове фабрике које је неко време радило и у унији са Трговинским предузећем „Кожа“. После распада Југославије, а нарочито у процесу приватизације, два пута је продавана, али јој то није помогло и 2010. завршила је у стечају. О успоменама на ову фабрику разговарали смо са бившом финансијском директорком Стаником Спасенић.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.

ГОСТОПРИМНИЦА – На Правном факултету у Крагујевцу одржана Међународна научна конференција „Државно-црквено право“

Прошло је 30 година од увођења наставног предмета Црквено право на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу.
Тим поводом, Правни факултет организовао је међународну научну конференцију „Државно-црквено право“ у суботу, 16.09.2023. године.
Осим из Србије, учешће на конференцији узели су и научни истраживачи из САД-а, Грчке, Аустрије, Хрватске и БиХ.

Покровитељ конференције био је Епископ шумадијски господин Јован, а у наставку вам преносимо излагање проф. др Зоранa Деврњe, ванреднog професорa Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на тему „Црквено право као еклисијална и академска научна дисциплина – предности и мане амбивалнетности научног идентитета.“

ГОСТОПРИМНИЦА – Изашао из штампе 392. број часописа „Православни мисионар“

Из штампе је изашао нови, 392. број „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја је „Владика Николај и Ава Јустин – српски апостоли“. Садржај овог броја представља нам катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора задужен за медије.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 20. 9. 2023.

У понедељак шеснаести по Духовима, када наша света Црква слави светог Захарију и Јелисавету родитеље светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром;

У недељу 17. септембра 2023. године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у сали парохијског дома у Баточини, одржано је предавање на тему: “ПАРОХИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА-ТЕМЕЉ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА”;

У дан молитвеног прослављања Светог Вавиле и Пророка Мојсеја, те свештеномученика Петра Дабробосанског у нашој Светосавској Цркви, 4/17. септембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је у селу Ловци, код Јагодине;

ГОСТОПРИМНИЦА- Гости петог међународног фестивала дечијег књижевног стваралаштва „Желим да будем дете“ на пријему код члана Градског већа за културу

УКрагујевцу се одржава Пети међународни фестивал дечијег књижевног стваралаштва „Желим да будем дете“ у организацији Удружења „Где су књиге нема бриге“ и уз подршку локалне самоуправе и Министарства културе. Тим поводом за учеснике фестивала уприличен је пријем у згради Градске управе на коме је писце, професоре, глумца и представнике награђених поздравио члан Градског већа за културу, Миљан Бјелетић.
У неформалном разговору говорили су на који начин опстају фестивали дечијег књижевног стваралаштва, дали примере добре и лоше праксе, те говорили о стваралаштву за децу и уметности уопште:

ж

ГОСТОПРИМНИЦА- ’’Кнез Михаило кроз уметност и архив’’

У здању Старе скупштине, у присуству представника града и установа културе, стручне јавности и грађана, промовисана је монографија ’’Кнез Михаило кроз уметност и архив’’ аутора Сање Живковић мастер филолога и Предрага Илића, мастер историчара у издању Историјског архива Шумадије настала у оквиру обележавања Дана кнеза Михаила у Крагујевцу, о чему је било речи у издању емисије Није лако бити фин. Данас вам са промоције ове монографије преносимо излагање историчара Предрага Илића о архивској грађи која овом монографијом постаје још доступнија Крагујевчанима, научној и стручној јавности: